Википедија

Велико ропско језеро

Велико ропско језеро[3] (енгл. Great Slave Lake, франц. Grand lac des Esclaves[4])[5][6][7][8] је друго по величини језеро у канадској територији Северозападне територије. Оно је најдубље језеро у северној Америци и девето на свету са 614 m.[2] Дугачко је 480 km и широко од 19 до 109 km.[1] Има површину од 28.568 km²,[2] а његова запремина је 2090 km³.[9][10] Његове главне притоке су реке Хај и Ропска река, а његова отока је река Макензи. У источном делу језера се налазе бројна острва. Полуострво Петеи дели иточни део језера на заливе Маклеод на северу и Кристи на југу. Језеро је делимично залеђено најмање осам месеци годишње. Градови на језеру су Јелоунајф, Форт Провиденс, Хај Ривер и Форт Резолушн.

Велико ропско језеро
Велико ропско језеро у Јелоунајфу
Координате61° 40′ С; 114° 00′ З / 61.67° С; 114° З / 61.67; -114
61° 40′ С; 114° 00′ З / 61.67° С; 114° З / 61.67; -114
Типглацијално
Земље басена Канада
Макс. дужина469 km (291 mi)[1] km
Макс. ширина203 km (126 mi)[1] km
Површина27.200 km2 (10.500 sq mi)[2] km2
Прос. дубина41 m (135 ft)[2] m
Макс. дубина614 m (2.014 ft)[2] m
Запремина1.580 km3 (380 cu mi)[2] km3
Над. висина156 m
Велико ропско језеро на карти Канаде
Велико ропско језеро
Велико ропско језеро
Водена површина на Викимедијиној остави

Први насељеници околине језера су били индијанци, међу којима племе Дета који још увек живе ту. Британски трговац крзном Самјуел Херн је истраживао област 1771. године и прешао је залеђено језеро. Током тридесетих година 20. века у области је откривено злато, што је довело до оснивања града Јелонајф, главног града провинције. 24. јануара 1978. совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором, је узашао из орбите и срушио се на језеро. Како је језеро било залеђено сателит је при удару експлодирао што је довело до излива нуклеарног горива. Нуклеарно гориво су покупили амерички и канадски чланови експедиције који су учествовали у операцији званој Операција Јутарња Светлост.

Године 1967. изграђен је ауто-пут око језера, који је продужетак ауто-пута Макензи сада познатог као ауто-пут 3. Пре него што је изграђен ауто-пут добра су превожена преко залеђеног језера. Када нема леда користи се трајект.

Историја уреди

Аутохтони народи били су први насељеници око језера након повлачења глацијалног леда. Археолошки докази су открили неколико различитих периода културне историје, укључујући Северну Плано традицију (8.000 година пре садашњости), Архаичку традицију штита (6.500 година), Арктичку традицију малих алата (3.500 година) и традицију Талтејлеј шкриљца (2.500 година пре садашњости). Свака култура је оставила посебан траг у археолошким записима на основу врсте или величине каменог оруђа.[11]

Велико робовско језеро је стављено на европске мапе током појаве трговине крзном према северозападу од Хадсоновог залива средином 18. века. Назив 'Great Slave' дошао је из енглеског превода Кри егзонима, Awokanek (народ Слејви), како су назвали Дин Та. Поробљени људи су била племена Дин која су у то време живела на јужним обалама језера.[12][13][14] Како су француски истраживачи директно имали посла са Кри трговцима, велико језеро је названо „Grand lac des Esclaves“ што је на крају преведено као „Велико ропско језеро“.[15]

Британски трговац крзном Семјуел Херн истражио је Велико робовско језеро 1771. године и прешао залеђено језеро, које је назвао језеро Атапускоу. Године 1897-1898, амерички граничар Чарлс „Бафало“ Џонс отпутовао је у Арктички круг, где је његова група презимила у колиби коју су саградили у близини Великог робовског језера. Џонсову причу о томе како су он и његова група пуцали и одбили гладни вучји чопор у близини Великог ропског језера потврдили су 1907. Ернест Томпсон Ситон и Едвард Александер Пребл када су открили остатке животиња у близини давно напуштене колибе.[16]

Током 1930-их, злато је откривено на северном краку Великог робовског језера, што је довело до оснивања Јелоунајфа који ће постати престоница NWT. Године 1960, изграђен је аутопут за све сезоне око западне стране језера, првобитно продужетак аутопута Мекензи, али сада познат као Јелоунајфски аутопут или аутопут 3. Дана 24. јануара 1978, совјетски радарски сателит за извиђање океана, назван Космос 954, изграђен са уграђеним нуклеарним реактором, пао је са орбите и распао се. Комади нуклеарног језгра пали су у околину Великог робовског језера. Неки од нуклеарних остатака су пронађени у заједничкој војној операцији Оружаних снага Канаде и Сједињених Држава под називом Операција Јутарње светло.[17]

Предложено преименовање уреди

Крајем 2010-их, многим називима места на северозападним територијама враћена су њихова аутохтона имена. Предложено је да се и језеро преименује, посебно због помињања ропства. „Велико Робовско језеро је заправо веома ужасно име, осим ако нисте заговорник ропства“, каже Денез Накехко, образовни радник са северозападних територија и оснивачки члан организације Првих нација Дин Наџо.[18] „То је лепо место. Величанствено је; огромно је. И мислим да тренутно име на мапи не одговара том месту.” Он је предложио Ту Неде, назив за језеро народа Дин Солине, као алтернативу.[19] Тачо, израз Дечо Дин за језеро, такође је предложен.[18]

Географија и природна историја уреди

 
Слив реке Макензи приказује положај Великог робовског језера у западном канадском Арктику

Главни западни део језера чини умерено дубок простор са површином од 18.500 km2 (7.100 sq mi) и запремином од 596 km3 (143 cu mi). Овај главни део има максималну дубину од 187,7 m (616 ft) и средњу дубину од 32,2 m (106 ft).[20] На истоку, залив Маклауд (62° 52′ N 110° 10′ W / 62.867° С; 110.167° З / 62.867; -110.167 (McLeod Bay, Great Slave Lake)) и залив Кристи (62° 32′ N 111° 00′ W / 62.533° С; 111.000° З / 62.533; -111.000 (Christie Bay, Great Slave Lake)) су много дубљи, са максималном забележеном дубином у заливу Кристи од 614 m (2.014 ft)[2]

На неким од равница које окружују Велико ропско језеро, формирале су се климаксне полигоналне мочваре, ране сукцесијске фазе која се често састоји од пионирске црне смрче.[21]

Јужно од Великог ропског језера, у удаљеном углу Националног парка Вуд Бафало, налази се летњи опсег великих ждралова, место гнежђења остатака јата ждралова, откривених 1954. године.[22]

Екологија уреди

Река Слејв обезбеђује слив високим нивоима хранљивих материја; сходно томе, заједно са општим одсуством загађења и инвазивних врста, језеро је богато воденим животом у односу на његов биом. У рибље врсте спадају језерска бела риба, језерска пастрмка, нелма, северна штука и валеје, циско, манић, деветопршљени штапњак, шајнер, такође дугоноси сисач. Језерске беле рибе су заступљене на највишим нивоима, а следе циско и сисачи. Климатске промене, посебно смањено време покривености ледом, утичу на популације ових врста. Copepoda је такође заступљена у језеру.[23][24]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Google Maps Distance Calculator (From Behchoko to the Slave River Delta it is 203 km and from the Mackenzie River to the furthest reaches of the East Arm it is 469 km)”. Приступљено 2014-12-22. 
  2. ^ а б в г д ђ е Hebert, Paul (2007). „Encyclopedia of Earth”. Great Slave Lake, Northwest Territories. Environmental Information Coalition, National Council for Science and the Environment. Приступљено 2007-12-07. 
  3. ^ „Great Slave Lake”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada. 
  4. ^ „Grand lac des Esclaves”. Geographical Names Data Base. Natural Resources Canada. 
  5. ^ „Kw'ahtidee Jimmy Bruneau” (PDF). Northwest Territories. NWT Literary Council. Приступљено 10. 2. 2021. 
  6. ^ Indigenous Risk Perceptions and Land-Use in Yellowknife, NT
  7. ^ Wohlberg, Meagan. „We Are T'satsąot'inę: Renaming Yellowknife”. Edge North. Архивирано из оригинала 27. 08. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2021. 
  8. ^ Cohen, Sidney. „Big Lake”. Up Here. Приступљено 10. 2. 2021. 
  9. ^ Schertzer, William M.; Rouse, Wayne R.; Blanken, Peter D.; Walker, Anne E. (август 2003). „Over-Lake Meteorology and Estimated Bulk Heat Exchange of Great Slave Lake in 1998 and 1999” (PDF). Journal of Hydrometeorology. American Meteorological Society. 4 (4): 650. Bibcode:2003JHyMe...4..649S. S2CID 24895512. doi:10.1175/1525-7541(2003)004<0649:OMAEBH>2.0.CO;2. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2012. г. Приступљено 2011-01-21. „The surface area of Great Slave Lake is 27,200 km² with a total volume of 1,070 km³ (van der Leeden et al. 1990)” 
  10. ^ Great Slave
  11. ^ W.C. Noble (1981) "Prehistory of the Great Slave Lake and Great Bear Lake Region," In: Handbook of the North American Indians - Subarctic, Volume Six. Smithsonian Institution.
  12. ^ Waldman, Carl (14. 5. 2014). Encyclopedia of Native American Tribes. Infobase. стр. 275. ISBN 9781438110103. 
  13. ^ Pritzker, Barry (2000). A Native American Encyclopedia: History, Culture, and Peoples. Oxford University Press. стр. 512. ISBN 9780195138979. 
  14. ^ „Yellowknife hotel with 'slave' in name stokes conversation on reclaiming Indigenous names”. 
  15. ^ Alexander Mackenzie. Voyages from Montreal, on the River St. Lawrence, through the continent of North America, to the Frozen and Pacific Oceans; in the years 1789 and 1793. With a preliminary account of the rise, progress, and present state of the Fur Trade of that country. London: Printed for T. Cadell, Jun, and W. Davis, Stand; Cobbett and Morgan, Pall-Mall; and W. Creech, at Edinburgh, by R. Noble, Old Bailey, 1801. pg. 3, footnote.
  16. ^ „Buffalo Jones”. The Center for Humane Arts, Letters, and Social Sciences Online, Michigan State University. Архивирано из оригинала 6. 3. 2012. г. Приступљено 4. 9. 2010. 
  17. ^ Quentin Bristow. „Operation Morning Light”. Natural Resources Canada. Архивирано из оригинала 2011-07-16. г. Приступљено 2007-01-24. 
  18. ^ а б Cohen, Sidney (2020). „Big Lake”. Up Here. св. 36 бр. 5. Приступљено 11. 11. 2020. 
  19. ^ Mandeville, Curtis (21. 6. 2016). „Goodbye Great Slave Lake? Movement to decolonize N.W.T. maps is growing”. CBC News. Приступљено 11. 11. 2020. 
  20. ^ Schertzer, W. M. (2000). „Digital bathymetry of Great Slave Lake”. NWRI Contribution No. 00-257, 66 pp. 
  21. ^ Hogan, C. Michael (2008), Stromberg, Nicklas, ур., Black Spruce: Picea mariana, GlobalTwitcher.com, Архивирано из оригинала 2011-10-05. г. 
  22. ^ Johnsgard, Paul (фебруар 1982). „Whooper Recount”. Papers in Ornithology. University of Nebraska. Приступљено 2007-01-20. 
  23. ^ https://nwtdiscoveryportal.enr.gov.nt.ca/geoportaldocuments/REPORT_-_2011_12_DFO_(TALLMAN_JANJUA)_-_CIMP116_-_GSL_PLAIN_LANGUAGE.pdf NWT
  24. ^ https://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/great-slave-lake CE

Литература уреди

  • Canada (1981). Sailing directions, Great Slave Lake and Mackenzie River. Ottawa: Dept. of Fisheries and Oceans. ISBN 0-660-11022-9. 
  • Gibson, J. J., Prowse, T. D., & Peters, D. L. (2006). "Partitioning impacts of climate and regulation on water level variability in Great Slave Lake." Journal of Hydrology. 329 (1), 196.
  • Hicks, F., Chen, X., & Andres, D. (1995). "Effects of ice on the hydraulics of Mackenzie River at the outlet of Great Slave Lake, N.W.T.: A case study." Canadian Journal of Civil Engineering. Revue Canadienne De G̐ưenie Civil. 22 (1), 43.
  • Kasten, H (2004). The captain's course secrets of Great Slave Lake. Edmonton: H. Kasten. ISBN 0-9736641-0-X. 
  • Jenness, R. (1963). Great Slave Lake fishing industry. Ottawa: Northern Co-ordination and Research Centre. Dept. of Northern Affairs and National Resources.
  • Keleher, J. J. (1972). Supplementary information regarding exploitation of Great Slave Lake salmonid community. Winnipeg: Fisheries Research Board, Freshwater Institute.
  • Mason, J. A. (1946). Notes on the Indians of the Great Slave Lake area. New Haven: Yale University Department of Anthropology, Yale University Press.
  • Sirois, J., Fournier, M. A., & Kay, M. F (1995). The colonial waterbirds of Great Slave Lake, Northwest Territories an annotated atlas. Ottawa, Ont: Canadian Wildlife Service. ISBN 0-662-23884-2. 

Спољашње везе уреди

 
Викимедијина Остава има датотеке за чланак:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велико_ропско_језеро&oldid=27552762”