Википедија

Венијамин Тупеко

Венијамин (световно Виталиј Иванович Тупеко, блр. Віталь Іванавіч Тупека; Лунинец, 16. септембар 1968) епископ је Руске православне цркве, Митрополит Мински и Заславски, Патријаршијски егзарх све Белорусије[1], пуноправни члан Светог Синода РПЦ.

Венијамин (Тупеко)
Епископ Венијамин на православном омладинском фестивалу „Браћа“, 21. јуна 2016. године
Основни подаци
МитрополијаМинска митрополија
ТитулаМитрополит мински и заславски, Патријаршијски егзарх све Белорусије
Године службеод 25. августа 2020.
ПретходникПавел (Пономарјов)
Претходна епархијаЕпископ борисовски и марјиногорски
Године службе2014—2020
Претходникутврђена дужност, као викарски епископ борисовски
Претходна епархијаЕпископ борисовски, викар Минске епархије
Године службе2010—2014
ПретходникИоан (Хома)
Лични подаци
Световно имеВиталиј Иванович Тупеко
Датум рођења(1968-09-16)16. септембар 1968. (55 год.)
Место рођењаСовјетски Савез

Биографија уреди

Виталиј Иванович Тупеко рођен је 16. септембра 1968. године у граду Лунинцу у Брестској области у Белоруској ССР. По завршетку средње школе у Лунинцу 1985. године уписао је факултет радиофизике и електронике на Белоруском државном универзитету.

После служења војног рока 1987-1989 наставио је студије на Белоруском универзитету. Дипломирао је јуна 1992. године, на смеру Радиофизика и електроника.

У августу 1992. године уписао се на Минску духовну семинарију. По завршетку треће године 1994. године поднео је молбу и примљен је у братство Жировичског манастира. Две године касније, 16. децембра 1994. године замонашио се са монашким именом Венијамин, у част Свештеномученика Венијамина Петроградског, по благослову митрополита Минског и Слуцког Филарета (Вахромејева).[2].

Митрополит Мински и Слуцки га је 9. јануара 1995, за време литургије у Успенском сабору Жировичског манастира хиротонисао у јерођакона, а 13. фебруара 1995. у јеромонаха. На дужност благајника манастира ступио је 20. јуна 1996. године. Исте године уписао се на Минску духовну академију и постао је професор семинарије. Минску духовну академију завршио је 1999. године, а 14. децембра исте године унапређен је у чин игумана и стекао академски степен кандидат (доктор) богословије.

Ступио је на дужност намесника у Жировичском манастиру 12. јануара 2005. године, а у чин архимандрита унапређен је 20. маја 2006.[3]. Као члан делегације Минске епархије учествовао је у Сабору Руске православне цркве од 27. до 29. јануара 2009. године.

Ослобођен је дужности намесника Успенског Жировичског манастира 1. јула 2009. године и постављен на дужност намесника Благовештенског Љаденског мушког манастира Минске епархије. Свецрквену аспирантуру је завршио 2011. године.

Архијерејство уреди

Одлуком Светог синода Руске православне цркве 5. марта 2010. године изабран је за епископа Борисовског, викарија Минске епархије.[4]. Петнаест дана касније у крсном храму Патријаршијске резиденције у Даниловом манастиру у Москви наречен је заепископа.[5]. Хиротонисан је 21. марта 2010. године у Храму Христа Спаситеља у Москви. Богослужење је предводио патријарх московски и све Русије Кирил.[6].

Одлуком Синода Белоруске православне цркве постављен је на дужност председника Издавачког савета белоруског егзархата.[7]. Одлуком Синода БПЦ 26. јуна 2014. године постављен је на дужност председника новообразованог синодског Одељења верског образовања и катехизације, а такође на дужност заменика председавајућег Црквеног суда Белоруског Егзархата.[8]. Одлуком Светог синода БПЦ 19. новембра 2014. године ушао је у састав Синода белоруског егзархата са правом гласа. Такође је 3. јуна 2015. ослобођен дужности председника Издавачког савета БПЦ.[9].

Одлуком Светог синода РПЦ 25. августа 2020. године именован је за Патријаршијског егзарха све Белорусије, митрополита Минског и Заславског, са привременим управљањем Борисовском епархијом.[10]. Унапредио га је Патријарх московски и све Русије Кирил у митрополита и егзарха 6. септембра 2020. године на Светој литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви.

Значај за српску културу уреди

У згради Борисовске епархијске управе 25. јануара 2020. године Митрополит Венијамин је предводио освећење Домовног храма Светог Саве Српског, у сарадњи са свештенством Српске православне цркве. Освећењу храма је присуствовао Амбасадор Републике Србије у Републици Белорусији Вељко Ковачевић, као и проф. др Иван Чарота и српски публициста Ранко Гојковић, којима су додељене захвалнице за сарадњу.[11]

Годину дана касније, 25. јануара 2021, Митрополит Венијамин је предводио покровитељску прославу у Домовном храму Светог Саве. Пре почетка богослужења је освештао црквене фреске, које су дело фрескописца Јурија Јурина, а настале у духу српских фресака.[12]

Награде уреди

  • Орден Светог Кирила Туровског II степена (БПЦ, 2009);
  • Орден крста преподобне Јефросиније Полоцке (БПЦ, 2013);
  • Медаља преподобномученика Серафима Жировичског I степена (Новогрудска епархија БПЦ, 2018);
  • Медаља праведне Софије, кнегиње Слуцке II степена (Слуцка епархија БПЦ);
  • Орден преподобног Серафима Саровского III степена (РПЦ).

Добитник је награде Председника Републике Белорусије За духовни препород (2015)

Референце уреди

  1. ^ Милошевић, Зоран. „У Белорусији нови митрополит – Венијамин”. Балканска геополитика. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 29. 9. 2020. 
  2. ^ „Вениамин, митрополит Минский и Заславский, Патриарший экзарх всея Беларуси (Тупеко Виталий Иванович)”. Патриаршија. Приступљено 29. 9. 2020. 
  3. ^ НАГРАЖДЕНИЯ // Минские епархиальные ведомости. 2006. — № 2.[мртва веза] — С. 22
  4. ^ „ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 5 марта 2010 года”. Патриархия.ru. 5. 3. 2010. 
  5. ^ „В Москве состоялось наречение архимандрита Вениамина (Тупеко) во епископа Борисовского, викария Минской епархии”. Патриархия.ru. 20. 3. 2010. 
  6. ^ „В неделю 5-ю Великого поста и день памяти прп. Марии Египетской Святейший Патриарх Кирилл совершил Литургию св. Василия Великого в Храме Христа Спасителя”. Патриархия.ru. 21. 3. 2010. 
  7. ^ „Образован Издательский совет Белорусской Православной Церкви”. Патриархия.ru. 25. 6. 2010. 
  8. ^ „Журналы заседания Священного Синода от 23 октября 2014 года (№ 93)”. // Патриархия.ru. 23. 10. 2014. 
  9. ^ „Журналы заседания Синода Белорусской Православной Церкви от 3 июня 2015 года”. www.church.by. Официальный портал Белорусской Православной Церкви. 13. 7. 2015. 
  10. ^ „ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 25 августа 2020 года (№ 46)”. Патриархия.ru. 25. 8. 2020. 
  11. ^ Лазаревић, Дајана. „Преносимо: Освећење домовног храма Светог Саве у Борисову”. Српска Православна Епархија Ваљевска. Епархија Ваљевска. Приступљено 1. 2. 2021. 
  12. ^ Лазаревић, Дајана. „ПАТРИЈАРШИЈСКИ ЕКЗАРХ ПРЕДВОДИО ПОКРОВИТЕЉСКУ ПРОСЛАВУ ДОМОВНОГ ХРАМА У ЧАСТ СВЕТОГ САВЕ СРПСКОГ ПРИ УПРАВИ БОРИСОВСКЕ ЕПАРХИЈЕ”. Наука и култура. Приступљено 1. 2. 2021. 

Литература уреди

  • Вениамин, митрополит. Я готов: Жизнь и подвиг протоиерея Иоанна Восторгова . – Минск: Четыре четверти, 2020.
  • Вениамин, епископ (общ. ред.): «Борисовская епархия: прошлое и настоящее». — Минск: Четыре четверти. 2019.
  • Вениамин, епископ. Я готов: Жизнь и подвиг протоиерея Иоанна Восторгова . – Минск: Четыре четверти, 2018.
  • Вениамин, епископ (общ. ред.): «Православная жизнь на Борисовщине. История и современность». - Минск : Четыре четверти, 2015.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Венијамин_Тупеко&oldid=26838231”