Верније
Верније (франц. Vernier) је град у средишњој Швајцарској. Верније је други по величини град у оквиру Кантона Женева, али је суштински предграђе главног града кантона, Женеве. Верније је и једно од највећих предграђа у држави.
| Верније Vernier | |
|---|---|
 Поглед на Верније | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Кантон Женева |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 33.836 |
| — густина | 4.405,73 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 12′ 00″ С; 6° 06′ 00″ И / 46.200017° С; 6.099985° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 440 m |
| Површина | 7,68 km2 |
  Верније Верније на карти Швајцарске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Тјери Апотело |
| Веб-сајт | |
| www.vernier.ch | |
Природне одлике уреди
Верније се налази у крајње југозападном делу Швајцарске, на самој граници са Француском - граница се налази на свега 3 км западно од града. Од најближег већег града, Женеве град је удаљен 3 км западно, па је градско предграђе.
Рељеф: Верније је смештен у долини реке Роне, која код насеља прави велику окуку. Град се налази на у заталасаном подручју, на приближно 440 метара надморске висине.
Клима: У Вернијеу влада умерено континентална клима.
Воде: Кроз Верније протиче река Рона.
Историја уреди
Подручје Вернијеа је било насељено још у време праисторије (Келти) и Старог Рима, али није имало изразитији значај.
До 1815. године насеље је било у саставу Француске, да би исте године припало Швајцарској конфедерацији. До почетка 20. века насеље је било село, да се нагло почело развијати са ширењем градског подручја Женеве.
Становништво уреди
2012. године Верније је имао око 34.000 становника. Од тог броја 43,8% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик преовлађује у граду (73,6%). Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако се данас ту могу чути и португалски (5,4%), италијански (4,9%), немачки (2,7%) и други језици.
Вероисповест: Месно становништво је од 15. века протестантске вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера. Данас су грађани у највећем броју римокатолици (42,8%), али ту живе и мањински протестанти (13,3%), атеисти (11,1%), муслимани (8,0%), и православци (1,4%).
