Википедија

Википедија:ГЛАМ/Сарадња са институцијама

< Википедија:ГЛАМ
Добродошли Модели сарадње Сарадња са институцијама ГЛАМ Србија Контакт Портал за Википедијанце


logo GLAM
Галерије, Библиотеке, Архиви и Музеји
Galleries, Libraries, Archives and Museums


Институције у Србији са којима је остварена сарадња уреди

Викимедија Србије је од успостављања ГЛАМ програма у Србији остварила низ успешних сарадњи са институцијама културе, које су за резултат имале бројне квалитетне чланке на Википедији, али и успешно реализоване уређивачке маратоне, постављене QR кодове, као и доста ослобођених материјала за Викимедијину оставу и друге вики пројекте. Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Музеј Југославије, Музеј Војводине, Историјски архив Београда, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Завод за заштиту природе Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ботаничка башта Јевремовац, Позориште на Теразијама, Позориште Бошко Буха, Музеј у Смедереву, Историјски архив Суботица, Народни музеј Зрењанин, Градски музеј Врбас, Музеј примењене уметности, Музеј ваздухопловства, Светска организација пантомимичара, Завичајни музеј Књажевац, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Библиотека у Крушевцу, Библиотека Србољуб Матић - Мало Црниће, Народна библиотека у Јагодини, Музеј рударства и металургије Бор, Музеј у Лесковцу, неке су од установа културе које су се прикључиле глобалном покрету ширења слободног знања.


  • Министарство културе и информисања Републике Србије подржало је развој ГЛАМ програма у нашој земљи и тим поводом, у октобру 2017, одржане су иницијалне презентације о ГЛАМ-у за представнике музеја, архива и библиотека Србије у прес центру Министарства. Радионице су поновљене у јуну исте године. Министарство културе је одобрило и финансијска средства за реализацију три програма стажирања током 2018. године.

Викимедија Србије добитник је и Захвалнице за допринос унапређењу процеса дигитализације културног наслеђа које је доделило Министарство културе у октобру 2018. године.


 


  • У Музеју Југославије одржан уређивачки маратон на тему биографија знаменитих личности из периода СФРЈ. Маратон је имао рекордне резултате - 50 чланака и 150 ослобођених фотографија, као и велику медијску пажњу. Одмах након маратона, у овом музеју започет је програм стажирања, који је Википедију на српском језику обогатио за нових 50 чланака, а Викимедијину оставу са додатних 200 слободних фотографија. С обзиром на успешност овог пројекта, програм је поновљен и у 2018, средствима Министарства културе и информисања. Стажирање је трајало два месеца и донело је 100 нових чланака на Википедији на српском језику и чак 533 слободне датотеке. Прочитајте више о резултатима пројекта.


Стажирање је поновљено и 2016, када је дигитализовано осам дела:

  1. Вођ кроз Смедерево са историјом вароши
     
  2. Јован Хаџи-Васиљевић - Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в.
  3. Борисав Станковић - Из старог јеванђеља
  4. Ђорђе М. Станојевић - О електричној светлости
  5. Ђорђе М. Станојевић - Експериментална физика : за ђаке Велике школе. Књ. 1
  6. Ђорђе М. Станојевић - Експериментална физика : за ђаке велике школе. Књ. 2
  7. Аћим Медовић - Санитетска полиција
  8. Аћим Медовић - Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела : за изучене бербере у Кнежевини Србији


УНИЛИБ је 2019. и трећи пут био домаћин Википедијанки стажисткињи, када је написано 16 нових чланака, 13 је допуњено, а начињено је и ослобођено 148 фотографија. Такође је дигитализовано 10 књига, односно 2067 страница:

 
  1. Покојникова жена: приповетка / Борислав Станковић.
  2. Бездушници: роман. Св. 1 / написао Л. Комарчић.
  3. Драгоцена огрлица: прича у своје време / Л. Комарчић.
  4. Два аманета/написао Лазар Комарчић.
  5. Један разорен ум/написао Лазар Комарчић.
  6. Једна угашена звезда/написао Лазар Комарчић.
  7. Мој кочијаш: слике 1883 године / написао Лазар Комарчић.
  8. Мученици за слободу : роман из народног живота Босне и Херцеговине / написао Л. Комарчић.
  9. Претци и потомци: историјске слике из постања данашње Србије / написао Л. Комарчић.
  10. Просиоци: роман / написао Л. Комарчић.


Више о активностима Вики-библиотекара се може прочитати на блогу Викимедије Србије.




  • Музеј Војводине је друга изабрана установа за реализацију програма стажирања од средстава одобрених од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Стажирање jе обављено у августу и септембру 2018. године, а резултати су 100 чланака на Википедији на српском језику, више од 290 ослобођених датотека, као и пет дигитализованих књига. Раније је у овом музеју одржан и дводневни семинар за представнике институција културе у Војводини. Више о стажирању прочитајте у посебној објави.



  • Народна библиотека Србије и Викимедија Србије потписале су протокол о сарадњи, након успешно реализованог уређивачког маратона о Првом светском рату, где је написано 19 нових чланака на Википедији на српском језику. Такође је Викимедијина остава богатија за велики број фотографија у јавном домену из дигиталне збирке Народне библиотеке.


  • Библиотека града Београда била је домаћин уређивачког маратона на коме је написано шест нових и допуњено седам чланака на Википедији на српском језику. Библиотекари ове установе, предвођени искусном уредницом Википедије Милицом Бухом, током 2018. реализовали пројекат "Београдски библиотекари о Београду" (БГБ о БГД). Идеја је била да се напише што више енциклопедијских чланака о Београду, Београђанима, књигама о Београду, београдским улицама и свим другим темама које су на неки начин везане за Београд. Укупно је написано више од 180 чланака. Током 2019. године, Милица Буха ће предводити пројекат "Вики-сениор", намењен полазницима старијег доба, који би да се опробају у уређивању Википедије.


  • Историјски архив Суботице био је носилац програма стажирања 2017. године. Током месец дана рада, Википедијанац стажиста је у овој установи написао 18 нових чланака на Википедији на српском језику, а за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.



  • Историјски архив Београда ослободио је 30 архивских фотографија из историје старог Београда за потребе илустрације чланака на Википедији. Ове фотографије су искоришћене на Википедијима на 11 језика.



  • Ботаничка башта Јевремовац била је носилац програма стажирања у 2015. години и том приликом је први пут од оснивања Ботаничке баште направљен списак свих биљних врста које се узгајају на том простору. Прикупљено је 1098 фотографија и одржане су три радионице уређивања Википедије на којима је написано 13 чланака, а допуњено седам.


  • Народни музеј у Лесковцу био је домаћин још једног програма стажирања, током којег је написано око 40 чланака, ослобођено око 170 фотографија, начињено још 140 фотографија музејских колекција и дигитализоване су две књиге из 19. века. Више о резултатима се може прочитати на блогу Викимедије Србије.


  • Музеј у Смедереву отворио је врата за реализацију стажирања уз уредника Википедије и том приликом су дигитализоване четири ретке и старе књиге из 19. века, ослобођено је 80 датотека и написано, допуњено и уређено још 11 чланака на Википедији на српском језику. Више о резултатима се може прочитати на блогу Викимедије Србије.


  • Народни музеј Зрењанин реализује пројекат дигитализације и ослобађања близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Пројекат је дугорочног карактера и планира се његово спровођење и у наредним годинама, како би се дигитализовало што више од 34.000 аналогних музејских предмета и колекција.



  • Музеј војвођанских Словака се придружио ГЛАМ-у, ослободивши 65 фотографија. Сарадња је резултат подршке Министарства културе и информисања Републике Србије, а успостављена је на семинару у Музеју Војводине, који је одржан у априлу. Више о овој активности се може прочитати на сајту Викимедије Србије.


  • Историјски архив у Пироту био је домаћин трећег стажирања финансираног од стране Министарства културе и информисања. Написано је 100 нових чланака на Википедији на српском језику, допуњено је 14, а ослобођено је више од 360 датотека. Дигитализовано је чак седам књига, а одржана је и радионица уређивања Википедије за заспослене у архиву. Више о резултатима се може прочитати на сајту Викимедије Србије.


  • Републички завод за заштиту споменика културе Београд прва је државна установа која је отворила врата за ГЛАМ сарадње, и где се током новембра и децембра 2018. одвијаo програм стажирања. Написано је 39 нових чланака, допуњена су три чланка, а Завод је ослободио 542 фотографије споменика културе. Стажисткиња је дигитализовала и пет књига, а такође је одржан и уређивачки маратон, у којем су учествовали запослени у Заводу и волонтери Викимедије Србије, који су написали 29 нових чланака.


  • У Музеју примењене уметности одржан је уређивачки маратон на теме из области савремене и историјске моде у Србији који је обогатио Википедију на српском језику за 19 чланака.


  • Музеј ваздухопловства ослободио је 88 фотографија за Викимедијину оставу.


  • Теме везане за Завичајни музеј Књажевац обрађиване су на уређивачком маратону, а музеј је, за сада, ослободио 46 фотографија. У Завичајном музеју Књажевац одржана је и изложба најбољих радова са фото-конкурса Вики воли споменике.


  • О класицима наивне и маргиналне уметности писало се на уређивачком маратону у Салону Ото Бихаљи-Мерин и том приликом је Музеј наивне и маргиналне уметности ослободио 45 фотографија за Викимедијину оставу.


  • У Музеју рударства и металургије у Бору одржан је уређивачки маратон, али и пројекат Иза сцене, са резултатима од 17 нових и допуњених чланака на Википедији на српском језику и 186 фотографија на Викимедијиној остави.



  • Позориште на Теразијама је само кроз прву фазу сарадње ослободило 284 фотографије са премијера најигранијих представа у овом позоришту.


  • Са Позориштем Бошко Буха започета је сарадња кроз ослобађање 23 датотеке везане за јубиларно 100. извођење представе Госпођа министарка. Поред ослобођених датотека, волонтери Викимедије Србије су након гледања ове представе написали чланак на Википедији на српском језику.


  • Светска организација пантомимичара и Викимедија Србије организовали су три уређивачка маратона - 2016, 2017. и 2018. године поводом Светског дана пантомиме. Учествовало је неколико земаља, огранака Задужбине Викимедија, а написано је укупно 70 нових чланака. Поред тога, допуњена су два чланка, ослобођено je 14 фотографија и начињено је неколико фотографија знаменитих светских пантомичара, које су недостајале за илустрацију чланака на Википедији.


  • Организација 3225 из Ивањице и Викимедија Србије сарађивали су у оквиру Ноћи музеја, приликом чега је креирано 11 чланака и на изложби постављено 20 QR кодова.


  • Институт за филозофију и друштвену теорију учествовао је у уређивачком маратону, на коме је написано шест нових и допуњено осам чланака на Википедији на српском језику.


  • Завод за заштиту природе Србије активни је учесник пројекта Вики воли Земљу од почетка његовог спровођења у Србији. Завод обезбеђује спискове заштићених природних добара, литературу за писање нових чланака о заштићеним природним добрима у Србији, али и учествује у жирирању пристиглих фотографија. Поред тога, одржани су и фото-туре, као и уређивачки маратон.

    Такође, за потребе изложби фото-конкурса Завода “Природа Србије” волонтери Викимедије Србије и запослени креирали су 32 нова чланка и на фотографије је постављено 80 QR кодова, који воде до чланака на Википедији на српском језику.


  • Са Заводом за заштиту споменика културе града Београда успешно се реализује пројекат “Дигитални Београд”, којим је 68 споменикa културе у Београду обележено QR кодовима. Они омогућавају информације о културним добрима на шест светских језика, директно са Википедије.





Институције у свету са којима је остварена сарадња уреди

Бројне институције културе широм света прикључиле су се ГЛАМ програму и већ годинама доприносе ширењу слободног знања. Издвајамо неке од њих:

Отворени вики ГЛАМ пројекат Србије уреди

Представници Викимедије Србије организовали су 24. фебруара 2012. године конференцију под називом Отворени вики ГЛАМ Србије, као део истоименог пројекта намењеног ГЛАМ институцијама. У жељи да се промовишу Викимедијини пројекти и развије сарадња локалних огранaка Викимедијине фондације, догађај је окупио, у Београду, око 70 представника библиотека, архива, музеја, галерија, фондација, државних институција и удружења. Поред домаћина, програм су обогатили специјални гости из Индије, Италије, Француске и Чешке који си поделили своја знања и искуства са публиком. Задовољство је било саслушати и директора медијске архиве „Ебарт“, Велимира Ћургуса и директора дигиталне библиотеке „Растко“, Зорана Стефановића. Програм конференције био је подељен у шест целина, о којима можете сазнати нешто више кликом на овај линк.

Види још уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:ГЛАМ/Сарадња_са_институцијама&oldid=22811326”