1) Датотека Израз склопљен од речи дата и тека. Дата има корен у латинском (dare, datum) и значи оно што је познато, подаци, утврђене чињенице. Тека има корен у грчком и значи свеска, бележница, писанка. Дакле за оба чиниоца овог израза имамо наше речи новијег датума, широко прихваћене и коришћене. Пошто се „свеска чињеница“ тешко може искористити за појам file, онда смо добили овај израз који се чини мање-више прикладним. Међутим, ако се сетимо уводних лекција из било које књиге информационих технологија, видећемо да постоји велика дилема око тога шта је податак, а шта информација. Уколико прихватимо да је податак сирова, необрађена порука које за неког могу имати тачно одређено значење којим ће смањивати или уклањати неодређеност појмова и узроковати неко деловање (и тада представљати информације), закључићемо да су датотеке они file-ови чији садржај не знамо обрадити и протумачити. Дакле то би били сви они datafile-ови које не можемо отворити одговарајућим програмом како бисмо видели шта представљају. Image, sound, video, exe, doc file-ови би садржали информације, јер ми можемо прочитати те податке и схватити њихов смисао на различитим нивоима опажања (видом, слухом...). Такве file-ове би онда требалозвати информациотека. Но то је сувише гломазан израз, тако да ћемо користити изразе датотека (data file), програмотека (executable file), изворотека (source file), справљотека (makefile), зипотека (zip file), сликотека (image file), звукотека (sound file), видеотека (video file), дискотека (file of a cd or dvd image), тестотека (test file), привременотека (temp file), заменотека (swap file), кључотека (key file), уверењотека (cert file), скривенотека (hidden file), системотека (system file), шифротека (passwd file), групотека (group file), пречицотека (shortcut file, link), документотека (document file), хатеемелотека (html file), податкобанкотека (db file), спајалицоуметничкотека (clipart file), да не помињем апотека (file imena a.po).

Реч датотека не постоји у Речнику Матице српске, а да дата и тека постоје, тако да можемо закључити да је датотека одређена врста теке, као што ће, ако се прихвати овај појам, настати велики број других израза који треба да кажу које врсте је та тека и тиме ћемо кренути путем креирања „новоговора“. Такође, датотечни систем и систем датотека не представљају заиста јасне појмове.


2) Фајл Израз свима познат, преузет директно из енглеског језика. Омогућава једноставно споразумевање између оних који користе и оних који не користе локални назив овог појма. Лош је јер је то директан англицизам и не садржи интуитивно јасно значење код оних који оригинални појам не познају. Кратка и лепа реч, али имамо ли бољу?


3) Документ Представља појам који би лепо могао да се уклопи у веб технологије где је сваки ресурс описан неким документом коме се може приступити по одређеној адреси. Даје интуитивно јасно објашњење функције тог појма и може се лепо употребити у облицима документ података, извршни документ, изворни документ, сликовни, звучни, филмски документ... Пружа јасну везу са фасциклама коју које се документи стављају, даје везу са реалним светом и јасно је свима који би на тај појам наишли.


4) Запис Јако занимљива домаћа реч, недвосмислена је за овај појам, кратка је и потпуно у духу српског језика. Може се користити као запис на диску (file system), систем записа или начин записивања (file system), сликовни запис, звучни запис, видео (или филмски) запис, запис података (data file), запис разлика (diff file), запис команди (script), запис грађења (makefile)... Може се користити као глагол - записати, може се користити уређивање записа (file editing). Може се објаснити да је филе - запис (јер глагол „to file“ одговара глаголу записати). Величина записа је јасна, формат записа је јасан. Једини недостатак би било што када се запис преведе на енглески добија се record (као database record ili record of a file), али то није проблем ако се сетимо да је и file system одређена база података, тако да су file-ови њени записи. Што се тиче примедбе око „10 records written in file called podaci.dat“, record се у овом смислу преводи као слог, дакле превело би се као „10 слогова је записано под именом podaci.dat“