Вилијам Табман
Вилијам Ваканарат Шадрач Табман (енгл. William Vacanarat Shadrach Tubman; Харпер, 29. новембар 1895 — Лондон, 23. јул 1971) био је политичар и 19. председник Либерије. На положају председника био је од 1944. до 1971. године.
| Вилијам Табман | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 29. новембар 1895. | ||||||||||||
| Место рођења | Харпер, Либерија | ||||||||||||
| Датум смрти | 23. јул 1971. (75 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Лондон, Уједињено Краљевство | ||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | True Whig Party | ||||||||||||
| |||||||||||||
Биографија уреди
Рођен је у граду Харперу, Либерија. Основну и средњу школу завршио је у родном месту[1]. Од 1910. до 1917. је учествовао у неколико војних операција и постао официр[1]. Након студија права код више приватних предавача, постао је адвокат 1917. године[2].
Убрзо је постао члан владајуће партије и 1923. изабран у Сенат Либерије[1]. Тако је постао најмлађи сенатор у историји Либерије[3]. Повукао се из Сената 1931. како би бранио Либерију пред Друштвом народа због оптужби за да се у земљи практикује робовски рад[4]. Затим се поновно вратио у Сенат до 1937, када је постављен за судију Врховног суда Либерије[1], функција коју је вршио до 1943. године[2].
Децембра 1942, поставило се питање ко ће да наследи дотадашњег председника Едвина Барклеја. Без нарочито јаке конкуренције, Табман је изабран за новог председника 4. маја 1943. и положио заклетву 3. јануара 1944. године[5]. Један од његових првих потеза било је проглашење рата Немачкој и Јапану 27. јануара 1944. године[6]. Табман се после рата у спољној политици повезао првенствено с САД-ом.
Табман је током првих година свог мандата покренуо страна улагања у Либерију, а највећи улагач биле су Сједињене Државе. Просечан годишњи привредни раст Либерије између 1950. и 1960. био је 11,5%[3]. Од почетка 1960-их, Либерија је ушла у период просперитета, што је била последица модернизације инфраструктуре[3]. Табман је такође спроводио политику националног јединства како би смањио тензије и разлике између Либеријаца-бивших робова из САД и домородачких племена. Међутим, пред крај владавине је користио све ауторитарније методе, посебно након покушаја атентата 1955. године.
Умро је у клиници у Лондону, а наследио га је дугогодишњи потпредседник Вилијам Толберт. Разне турбуленције и превирања у наредним владама, те избијање грађанског рата 1990-их уништили су привредни просперитет Либерије из 1960-их.
Табмана због његових постигнућа данас у Либерији сматрају „оцем модерне Либерије“.
Извори уреди
- ^ а б в г William Vacanarat Shadrach Tubman UXL Newsmakers (2005)
- ^ а б Quentin, Dominique. W.V.S. Tubman. In Encyclopédie Universalis. Edition 1999.
- ^ а б в Otayek, René. Libéria. In Encyclopédie Universalis. Edition 1999.
- ^ „Key Figures”. The Telegraph. 14. 10. 2003. Архивирано из оригинала 20. 08. 2003. г. Приступљено 14. 1. 2013.
- ^ „Elections in Liberia”. African Elections Database. 26. 4. 2006. Приступљено 14. 1. 2013.
- ^ „La situation des droits de l’homme au Libéria : un rêve de liberté pp. 6” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2008. г. Приступљено 14. 01. 2013.