Википедија

Владан Десница

српски и југословенски књижевник

Владан Десница (Задар, 17. септембар 1905 — Загреб, 4. март 1967) био је српски и југословенски књижевник и преводилац.[1]

Владан Десница
Лични подаци
Датум рођења(1905-09-17)17. септембар 1905.
Место рођењаЗадар, Аустроугарска
Датум смрти4. март 1967.(1967-03-04) (61 год.)
Место смртиЗагреб, СФРЈ
ОбразовањеСвеучилиште у Загребу
Књижевни рад
Најважнија делаЗимско љетовање (1950)
Прољећа Ивана Галеба (1957)

Поријекло уреди

Владан Десница рођен је у Задру у српској породици Десница, православне вероисповести.[2] Његов отац је Урош Десница, а мајка Фани Десница, рођ. Луковић. Владан Десница је по мајчиној линији потомак Стојана Митровића Јанковића[3] (око 1635—1687), у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у XVII веку, сердара Котара, каваљера св. Марка, коњичког капетана, заповедника тврђаве Островице.[4]

Деснице су српска породица пореклом из Срба у Лици, одакле је прадеда Владана Деснице, Данило Десница, трговац и поседник, дошао у Обровац где му се родио син Владимир Десница (1850—1922) који је са Олгом Јанковић, кћерком грофа (conte veneto) Илије Деде-Јанковића (1818—1874), потомком Стојана Јанковића, познатим словенофилом, песником, прваком српског народа у Далмацији, имао сина Уроша Десницу, правника и члана Српске странке. Пошто је конте Илија Деде-Јанковић био последњи мушки изданак своје породице, Јанковиће су по његовој кћерки Олги, наследиле Деснице, целокупну имовину у Исламу Грчком, укључујући дворе Јанковића, породичну цркву, земљишне поседе и др.[5]

Урош Десница се оженио са Фани Луковић, кћерком поморског капетана Ђуре Луковића из Прчња у Црној Гори.[6] Урош Десница је са Фани Десница, рођ. Луковић имао сина Владана Десницу и кћерке Олгу и Наташу.

У хрватским културним круговима постоје настојања да се Десница представи као примарно хрватски писац. Сам Десница је у писму председнику УКС Д. Јеремићу навео да духовно припада српској култури.[2] Од појединачних књижевна он је својим духовним наслеђем сматрао Симу Матавуља, Дантеа и Флобера, Доситеја Обрадовића и Његоша.[7]

Биографија уреди

 
Кућа Десница у Задру била је мјесто окупљања градских интелектуалаца и умјетника

Владан Десница студирао је права и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на загребачком Правном факултету 1930. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу.[8] 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“, који је уређивао две године и штампао ћирилицом у Сплиту.[7] У њему је, између осталог, објавио два сопствена есеја „Један поглед на личност Доситејеву” (1933/34) и „Мирко Королија и његов крај” (1935). У периоду између 1935 и 1940. написао је збирку приповедака, коју је послао београдском издавачу Геци Кону. Збирка због почетка Другог светског рата није штампана, а сам рукопис је изгубљен.[9]

Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950. У роману се приповеда о сукобу и неразумевању између сеоског становништва и грађана избеглица из Задра, који су се у сеоску средину склонили бежећи од бомбардовања њиховог града. Књижевна критика је негативно дочекала „Зимско љетовање”, јер су тон и визија света у њему били у супротности са владајућом комунистичком идеологијом и незваничним правилима на који начин се писало о Другом светском рату. Бранећи се од критика, Десница је написао текст „О једном граду и једној књизи“.[10]. Потом излазе збирке приповедака „Олупине на сунцу” (Загреб, 1952), „Пролеће у Бадровцу” (1955), збирка песама „Слијепац на жалу” (Загреб, 1955) и збирка приповедака „Ту одмах поред нас” (Београд, 1956). Паралелно ради на свом роману Прољећа Ивана Галеба. Кад је дело завршено, у аутору се јавио страх да га нико неће хтети објавити, јер је по свему одударало од ондашње књижевне продукције.[11] Издавачка кућа „Свјетлост” објављује роман у Сарајеву 1957. Наредне године дело осваја Змајеву награду. Главни јунак Иван Галеб је педесетогодишњи пропали виолиниста, који се налази у болници, где се буди из постоперационе наркозе. Он се у данима који следе сећа сопственог живота и рефлексивно медитира о различитим идејама (лепоти, уметности, власти, смрти, времену, итд).

Неке од његових приповедака имају антологијску вредност: Посјета, Прича о фратру са зеленом брадом, Флорјановић, Конац дана, Бунаревац, Солилоквији господина Пинка. У значајнија дела убраја се збирка песама Слијепац на жалу и драма Љестве Јаковљеве.

Бавио се и филмом, написао је сценарио за филм „Концерт“ 1954. један од најзначајнијих филмова југословенске кинематографије. По његовом сценарију је снимљен и филм „Првада“ 1962, а после његове смрти „Пред зору“ 1974. на основу истоимене новеле, која је реалистичка анализа градско-сеоских односа у оквиру ратних дешавања. 1974. по новели „Флоријановић“ снимљена је истоимена ТВ драма.

 
Православна црква Светог Ђорђа, Јанковић-црква, у Исламу Грчком, изграђена 1675, у којој је сахрањен Владан Десница.

Владан Десница је сахрањен у српској православној црквици Светог Георгија поред двора Јанковић Стојана у Исламу Грчком. Цркву у којој је сахрањен су уништиле хрватске снаге током операције Масленица у јануару 1993. године.[12]

Десничина „Сабрана дјела” у четири књиге излазе у Загребу у издању „Просвјете” 1974. и 1975. Тада су објављена и нека дела која су остала у рукопису, као на пример, његов незавршени роман „Проналазак Атханатика”.[11][13] У припреми је ново издање Десничиних Сабраних дјела у девет књига у издању Института за књижевност и уметност у Београду[14].

Десница је говорио пет језика и био је свестрано образован. Преводио је са италијанског, француског и руског.[15]

Он и супруга Ксенија Царић имали су четворо дјеце.[15]

Насљеђе уреди

Сматра се настављачем Симе Матавуља односно далматинске прозе.[2]

Поводом стогодишњице Десничиног рођења у Библиотеци града Београда је 2005. организована изложба о његовом стваралаштву и животу.[16]

Од 2016. у Србији се организује тродневна манифестација Десничини сусрети.[17]

Улица на Звездари носи његово име од 2021. године.[18]

Дјела уреди

 
Књиге Владана Деснице. „Заслужени одмор”, приредио Владан Бајчета

Селективна библиографија Владана Деснице обухвата 202 библиографске јединице.[19]

  • Зимско љетовање, Загреб, 1950.[20]
  • Олупине на сунцу, Загреб, 1952.[21]
  • Концерт, сценарио за филм, 1954.[22]
  • Прољеће у Бадровцу, Београд, 1955.[23]
  • Слијепац на жалу, збирка пјесама, Загреб, 1956.[24]
  • Ту, одмах поред нас, Београд, 1956.[25]
  • Прољећа Ивана Галеба, Загреб и Сарајево, 1957.[26]
  • Фратар са зеленом брадом, збирка приповјетки, Загреб, 1959.[27]
  • Љестве Јаковљеве, психолошка драма, 1961.[28]
  • Сабрана дјела I-IV, Загреб, 1975.
  • Проналазак Атханатика [Брајево писмо]: недовршени роман, 1979.[29]
  • Прогутане полемике, Београд, 2001.[30]
  • Хотимично искуство: дискурзивна проза Владана Деснице I, Загреб, 2005.[31]
  • Хотимично искуство: дискурзивна проза Владана Деснице II, Загреб, 2006.[32]

Референце уреди

  1. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 145—146. 
  2. ^ а б в Штрбац, Саво. „Чији је Владан Десница”. Politika Online. Приступљено 2021-07-08. 
  3. ^ Родослов Јанковића и Десница вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006. pp. 92.
  4. ^ Gulić, Milan (2018). Politički predstavnici dalmatinskih Srba u vrijeme Kraljevine SHS/Jugoslavije. Institut za savremenu istoriju, Hrvatski institut za povijest. Beograd, Zagreb. стр. 45. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 04. 07. 2021. 
  5. ^ Родослов Јанковића и Десница, као и детаљну породичну историју вид. Баштина двора Јанковића, Историјски музеј Србије, Београд 2006. pp. 92.
  6. ^ Луковићи су породица католичке вероисповести. У бококоторском заливу има много католичких породица пореклом из црногорских брда, који су примили католицизам доласком у приморје. Симо Матавуљ говори о српском пореклу Луковића у књизи Бока и Бокељи. Луковићи су, према породичном предању, пореклом из Фоче (Србиње) у данашњој Републици Српској, односно Босни и Херцеговини, одакле су преко црногорских брда, дошли у црногорско приморје у XVII веку. У прошлости били су најбројнија прчањска породица. Родоначелник гране Луковића која се из Прчња преселила у Боку которску, капетан Марко Луковић за заслуге стечене у рату добио је од венецијанских власти наслов конте 27. 3. 1773. О Луковићима из Прчња, вид. Дон Нико Луковић, Прчањ, Котор 1937. pp. 217.
  7. ^ а б Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Владан Десницa и на свој 117. рођендан за нас има лековиту лектиру”. www.rts.rs. Приступљено 2022-09-21. 
  8. ^ „Desnica, Vladan | Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Приступљено 2021-07-08. 
  9. ^ Кораћ 2015, стр. 415.
  10. ^ Радуловић 1986, стр. 154.
  11. ^ а б Кораћ 2015, стр. 416.
  12. ^ „Годишњица страдања Срба у акцији „Масленица“”. RTV.rs. 22. 01. 2011.  (језик: српски)
  13. ^ Недовршени роман Владана Деснице („Политика”, 3. август 2020)
  14. ^ Вулићевић, Марина. „Најлепше странице „Прољећа Ивана Галеба” јесу поезија”. Politika Online. Приступљено 2023-05-06. 
  15. ^ а б „Vladan Desnica : Kula Jankovića”. www.kulajankovica.hr. Приступљено 2021-07-08. 
  16. ^ „Vreme - Jedna stogodišnjica - Vladan Desnica (1905–2005): O usporavanju sveta”. www.vreme.com. Приступљено 2021-07-08. 
  17. ^ „Desničini susreti prvi put održani u Beogradu ⋆ P-portal”. P-portal (на језику: хрватски). 2016-09-29. Приступљено 2021-07-08. 
  18. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Скупштина града Београда усвојила буџет за 2022. годину”. www.rts.rs. Приступљено 2021-12-21. 
  19. ^ Владан, Десница (2017). „ВЛАДАН ДЕСНИЦА (1905–1967) СЕЛЕКТИВНА БИБЛИОГРАФИЈА” (PDF). Књижевност и језик. LXIV/1–2: 281. 
  20. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Zimsko ljetovanje :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  21. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Olupine na suncu :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  22. ^ Срна. „Владан Десница - велики српски приповједач”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2021-07-08. 
  23. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Прољеће у Бадровцу : приповетке :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  24. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Slijepac na žalu :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  25. ^ Марибор, IZUM – Институт информацијских знаности,. „Ту, одмах поред нас : приче о прољећу, о љубави, о смрти :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  26. ^ Марибор, IZUM – Институт информацијских знаности,. „Proljeća Ivana Galeba : (igre proljeća i smrti) :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  27. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Fratar sa zelenom bradom :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  28. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ljestve Jakovljeve; Pozorišni katalog : drama u dva čina od Vladana Desnice :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  29. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Проналазак Атханатика; Брајево писмо : недовршени роман :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  30. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Progutane polemike :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  31. ^ Марибор, IZUM – Институт информацијских знаности,. „Hotimično iskustvo : diskurzivna proza Vladana Desnice. [Knj. 1] :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 
  32. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Hotimično iskustvo : diskurzivna proza Vladana Desnice. Knj. 2 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-07-08. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владан_Десница&oldid=26232899”