Владимир Јанковић (сликар)

Владимир Јанковић (Алексинац, 6. априла 1952) српски је сликар старије генерације, професор на Факултету ликовних уметности у Нишу, који је на ликовну сцену Србије (и тадашње Југославије) након дипломирања на Факултету ликовних уметности у Београду 1981. године са јасно изграђеним стилом мејзажисте. До данас, имао је велики број колективних и самосталних изложби, а учествовао је и на бројним ликовним колонијама широм земље и у иностранству. За своја дела добијао је награде и признања. Члан је УЛУС-а од 1980. и УЛУ-а од 1985. године. Живи и ствара у Алексинцу.

Владимир Јанковић
Лични подаци
Датум рођења	(1952-04-06)6. април 1952.
Место рођења	Алексинац, СФР Југославија
Уметнички рад
Поље	сликарство

Живот

Рођен је 6. априла 1952. године у Алексинцу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на сликарском одсеку, 1978. године. На истом факултету зацвршио је и постледипломске студије 1981.године.

Од 1980.године члан је УЛУС-а, а 1985.године члан УЛУ-а. Живи и ствара у Алексдинцу. Ради на Факултету уметности у Нишу, 2005.године у звању професор-доцент.

Ликовно стваралаштво

Слике

На сликам Владимира Јанковића доминирају пејзажи као ликовна форма који, како то каже Јадранка Мишић Пејовић: попут страшног Судије, истиснуо човека а његово место је заузео материјални свет. Међутим, у свим Јанковићевим радовима присутни су и трагови људских активности: засади дрвећа, омеђене њиве, неурбанизована насеља на периферији града, збијене сеоске куће, наткриљене планином или црква која на неком узвишењу доминира околином.

Цртајући пејзаш са материјалним светом, Владимир у начелу,

Привидно премештајући сопствено интересовање са човека на природу, он тиме преиспитује њихов синхрони однос, спиритуалну везу, идеју пролазности и променљивости коју иницира човак, са једне стране, а са друге сама природа која чини несталним не само изглед планина већ има моћ и над хиљаду пута већим и тежим наслагама на којима оне почивају, како је то рекао Иво Андрић.

Цртежи

Након вишегодишњег стварања серије пејзажа у уљу на којима је овековечио прелепе пејзажи Србије, Црне Горе, Хиландара и Боко-Которског залива Владимир Јанковић у другој деценији 20. века, све више ликовној публици показује изванредно познавање основних закона ликовности у класичним, академскским оквирима:

Владимир Јанковић се посвећује проучавању цртежа као медија који пружа увек нове, слободне и непосредне начине сликарског изражавања. Временом слободне, ишрафиране линије поставља у центар сопствених истраживања које попут густе мреже имају композицију у равнотежи. Прешавши сликарски пут од фигурације до асоцијативних пејзажа редукујући облике и масе до самих наговештаја полако изграђује сопствени препознатљив рукопис.

Самосталне изложбе

Година	Место одржавања
1981.	Београд, Галерија Факултета ликовних уметности
1982.	Београд, Галерија Дома омладине
1986.	Ниш, Салон 77 Алексинац, Галерија Дома културе
1987.	Београд, Галерија КНУ
1988.	Трстеник, Галерија Радничког универзитета
1991.	Алексинац, Галерија Дома културе Сокобања, Галерија музеја
1994.	Алексинац, Центар за културу и уметност
1995.	Београд, Галерија Међ. ПРЕСС-центра ТАЊУГ-а
1996.	Сокобања, Конгресна дворана хотела "Здрављак" Нови Сад, Културни центар - Мали ликовни салон Београд, Галерија УЛУС-а Шид, мала сала КОЦ-а Димитровград, Градска галерија
1997.	Сокобања, Конгресна дворана хотела "Здрављак"
1998.	Сокобања, Конгресна дворана хотела "Здрављак"
2001.	Банатски Карловац, Галерија Месне заједнице Алексинац, Галерија Центра за културу и уметност
2002.	Нови Сад, Културни центар - Мали ликовни салон Београд, Галерија Ц Маркета - Фонтана Панчево, Галерија "Леонардо" Смедеревска Паланка, Галерија модерне уметности
2006.	Београд, Галерија "СИНГИДУНУМ"
2007.	Чачак, Ликовни салон Дома културе Пирот, Галерија "Чедомир Крстић" Крагујевац, Модерна галерија Народног музеја Алексинац, Галерија центра за културу

Колективне изложбе

Година	Место одржавања
1980.	Београд Изложба новопримљених чланова УЛУС-а Београд инспирација сликара
1981.	Загреб – Изложба студената ФЛУ
1984.	Београд – 25. октобарски салон
1985.	Краљево – Збирка уметничких дела Народног музеја у Краљеву 1975 – 1985 Берлин – Нова имена – нова лица
1986.	Београд, Крупањ, Сарајево, Љубљана, Књажевац и Алексинац – 28. Златно перо Београда 86.
1987.	Берлин – 750 година Берлина Београд, Шабац, Сарајево, Трстеник и Љубљана - 2.Златно перо Београда
1988.	Београд, Љубљана, Алексинац, Приштина – 30. Златно перо Београда 88. Берлин – Нова имена – нова лица
1998.	Загорје об Сави – 24. сликарска колонија Излаке – Загорје об Сави
1989.	Земун – Бој на Косову, шест векова…ИИ
1990.	Нови Пазар – Изложба учесника колоније “Сопоћанска виђења”
1991.	Београд – Уметници дародавци (продајна галерија “Београд”) Пријепоље – Уметници Милешеви, аукцијска изложба
1992.	Толедо, Тел Авив, Београд – СЕФАРД 92
1994.	Београд, Бања Лука – Пролећна изложба чланова УЛУС-а Београд – Савремени Пејзаж
1995.	Београд – Пејзаж у савременој југословенској уметности Зрењанин, Крушевац, Ниш – 2. бијенале акварела Југославије, Зрењанин '95 Куманово – Изложба учесника колоније Куманово '95. Димитровград, Београд, Ниш, Алексинац – Изложба учесника колоније Пагановски манастир '93, '94, '95. Софија – Савремено сликарство – Фонд уметничких дела Међурепубличке заједнице Зрењанин – 15. сусрет акварелиста Југославије – ЕЧКА 95 – уЧесници у раду ликовне колоније ЕЧКА '95.
1996.	Београд – Београдска мини-арт сцена
1997. -	Београд – Југословенски ликовни уметници деци Кубе, аукција изложба слика
1998. -	Београд – Међународни сајам уметности и уметничке опреме АРТ ЕКСПО 98.
2000. -	Београд – Акварел и цртеж у српској уметности
2001. -	Београд – Аукцијска изложба слика у Народном музеју за помоћ у обнови манастира Ђурђеви ступови
2007.	Панчево, Галерија историјског архива, Први бијенале цртежа Србије

Награде и признања

• 1987. - Београд, Девета изложба цртежа "Београд '87" Друга награда
• 1991. - Пљевља, награда за сликарство „Пиво Караматијевић”