Владимир Станимировић
Владимир Станимировић (Шабац, 8. децембар 1881 — Београд, 6. фебруар 1956) био је српски правник, књижевник и преводилац.
| Владимир Станимировић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. децембар 1881. |
| Место рођења | Шабац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 6. фебруар 1956. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
| Занимање | правник, књижевник, преводилац |
Био је најбољи ученик шабачке гимназије (1895). Правник. Један од оснивача часописа Словенски југ. Сарадник листа Српске новине (Крф). Књижевник и преводилац. Књиге: Књига стихова (1920), Изгнаници: албанска одисеја у 3 дела (1924), Пољска болница: комад у стиховима (1928) и др. Преводи (са словеначког и бугарског). Радови: у публикацијама Искра, Српски књижевни гласник, Дело, Бранково коло, Босанска вила и др.
Аутор је стихова, уклесаних на споменику преминулих војника и официра Дринске дивизије у селу Агиос Матеосу, на Крфу:[1]
- На хумкама у туђини
- Неће српско цвеће нићи.
- Поручите нашој деци:
- Нећемо им никад стићи.
- Поздравите отаџбину,
- Пољубите родну груду.
- Спомен борбе за Слободу
- Нека ове хумке буду.
