Војна операција

координисане војне акције државног или недржавног актера

Војна операција је координисана војна активност државе. У сврху тајности војне операције имају шифроване називе. Могу бити борбене и неборбене и могу се даље разврставати по више критеријума, као што су територија коју обухвата, обим ангажовања оружаних снага, утицај на остале елементе оружаног сукоба.

Балтичка операција немачких трупа и њихових сателита, Источни фронт,[1][2][3] Други светски рат

Свака војна операција се састоји од следећих фаза:

  1. Иницирање - јасна идеја војног, политичког, економског и друштвеног циља операције
  2. Планирање - дефинисање јасних циљева, времена, обухвата и трошкова операције
  3. Извршавање - координисана логистичка и борбена активност оружаних снага
  4. Контрола - надзор над извршавањем операције и поређење са планом
  5. Закључивање - прихватање или одбијање ефеката операције наредбама командних структура

Историја уреди

 
Мапа за стратешку операцију „Уран“ 1942, Битка за Стаљинград[4][5][6][7]

Први познати класични знаци операције као једног од облика ратовања настали су у војним сукобима и ратовима крајем 18. - почетком 19. века, а теоријски концепти и практично отелотворење операције као облика војне уметности (оперативни уметност) обликовала се од почетка 20. века.

Према дефиницији Војне енциклопедије Руско царство 1911-1914: Операција (војна) је скуп стратешких и тактичких акција усмерених на постизање било ког, одређеног задатка датог рата и обично довршених великим војним сукобом страна.

У војним пословима СССР-а, средином 1930-их развијена је теорија за извођење дубоке офанзивне операције (Дубока операција), која је предвиђала координирану масовну употребу тенковских снага, авијације, артиљерије и ваздушно-десантних јуришних снага.

Према ТСБ, операција је скуп удара, битака, кординираних и међусобно повезаних у сврху, временa и местa, које изводе оперативне формације једног или неколико родова оружаних снага према јединственом концепту и плану за решавање оперативни или стратешки задаци.[8]

Током Другог светског рата војска и морнарица СССР-а изводиле су офанзивне и одбрамбене операције, у зависности од циљева и броја укључених трупа (снага), подељене на стратешке и фронтовске операције. Фронт-линије операције могу бити или саставни део стратешких операција, или бити независне. Подела операција на офанзивне и одбрамбене операције говори само о томе ко је започео напад на почетку догађаја или шта је био циљ у случају намерне одбране. Често су се током операције офанзива и одбрана могли смењивати.

Имена операција добила су а постериори, у зависности од развоја догађаја и резултата постигнутих током операције, а током догађаја коришћена су кодна имена, од којих су нека остала додатни назив за операцију (совјетске операције „Багратион“, „Уран“,[9][10][11][12] операције Вермахта „Цитадела“, „Блау“, англоамерички „Оверлорд“ и слично).[13]

Операција Маркет гарден уреди

Операција Маркет гарден[14][15][16] је била савезничка војна операција која је покренута током Другог светског рата, у септембру 1944. године. Главни циљ операције је било заузимање мостова на главним речним токовима на територији Холандије под немачком контролом, како би се омогућио брз продор савезничких снага у само срце нацистичке Немачке и рат привео крају до Божића. Ипак нацисти су успели да добију битку и тако се одрже још неколико месеци у рату.[17]

Референце уреди

  1. ^ Edwards, Robert (15. 8. 2018). The Eastern Front: The Germans and Soviets at War in World War II. Rowman & Littlefield. ISBN 9780811767842 — преко Google Books. 
  2. ^ Duiker, William J. (2015). „The Crisis Deepens: The Outbreak of World War II”. Contemporary World History (sixth изд.). Cengage Learning. стр. 138. ISBN 978-1-285-44790-2. 
  3. ^ „World War II: The Eastern Front”. The Atlantic. 18. 9. 2011. Приступљено 26. 11. 2014. 
  4. ^ Sieff, Martin (2005-04-27). „Analysis: Stalingrad defines urban war”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-05. 
  5. ^ Spencer, John; Geroux, Jayson (2021-06-28). „Urban Warfare Project Case Study #1: Battle of Stalingrad”. Modern War Institute (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-05. 
  6. ^ Davis, Daniel L. (2016-11-28). „Why Stalingrad Was the Bloodiest Battle of World War II (and Perhaps of All Time)”. The National Interest (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-17. 
  7. ^ Deadliest Battle in History: Stalingrad | Animated History (на језику: енглески), Приступљено 2022-01-26 
  8. ^ „Операция (воен.)”. bse.sci-lib.com. Приступљено 10. 03. 2021. 
  9. ^ Beevor, Antony (1998). Stalingrad: The Fateful Siege: 1942 – 1943. Harmondsworth, United Kingdom: Penguin Putnam Inc. ISBN 0-670-87095-1. 
  10. ^ Bell, Kelly (јесен 2006). „Struggle for Stalin's Skies”. WWII History: Russian Front. Special. Herndon, Virginia: Sovereign Media. Issue. 1539-5456. 
  11. ^ Bergström, Christer (2007). Stalingrad – The Air Battle: 1942 through January 1943. Harmondsworth, United Kingdom: Chevron Publishing Limited. ISBN 978-1-85780-276-4. 
  12. ^ Clark, Alan (1965). Barbarossa: The Russian-German Conflict, 1941–1945. New York City, New York: William Morrow. ISBN 0-688-04268-6. 
  13. ^ „Остоја Војиновић: Операција Барбароса – Дан напада на СССР и правог почетка Другог светског рата”. Видовдан | Српска традиција и национални интерес (на језику: српски). 23. 06. 2020. Приступљено 10. 03. 2021. 
  14. ^ Badsey, Stephen (1993), Arnhem 1944: Operation Market Garden, London: Osprey Publishing, ISBN 978-1855323025 
  15. ^ Balke, Ulf (1990), Der Luftkrieg in Europa, II, Koblenz: Bernard & Graefe, ISBN 3763758844 
  16. ^ Barnes, B. S (1999). The Sign of the Double 'T' (The 50th Northumbrian Division – July 1943 to December 1944). Market Weighton: Sentinel Press. ISBN 9780953426201. 
  17. ^ September 1994, Retired Colonel William Wilson (12. 06. 2006). „Operation Market Garden: History's Greatest Airborne Assault”. HistoryNet (на језику: енглески). Приступљено 10. 03. 2021. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди