Врањски гласник (1965)
Врањски гласник је годишњи научно-стручни часопис који је покренуо Народни музеј у Врању 1965. године када је штампана и прва књига Гласника.
Тип | научно-стручни часопис |
---|---|
Формат | 24 цм |
Власник | Народни музеј Врање |
Издавач | Народни музеј Врање |
Оснивање | 1965. |
Језик | српски |
Седиште | Пионирска 1, Врање |
ISSN | 0507-4428 |
О Гласнику уреди
Прва књига Гласника се појавила из штампе 1965. године. Од оснивања до 2010. године је објављено 34 књига са чланцима из различитих научних области који се односе на Врање и његову околину. Његова специфичност је и управо у разноврсности тематике коју обрађује. Часопис обједињује радове из археологије, архитекутре, астрономије, географије, геологије, привреде, демографије, етнографије, историје, лингвистике, књижевне критике, историје књижевности као и разне приказе, критике и извештаје. Као његови сарадници јављају се неки наши познатији научници, као и многи културни и друштвени ствараоци из самог Врања.[1]
Историја уреди
Врањски гласник је најстарији научно-стручни часопис на југу Србије. Гласник је од свог оснивања, излазио редовно, сваке године као годишњак или, неких година, као двоброј (1979, 1982, 1992, 1993/94, 1996/97, 1998/99). Од 1998/99. године када је изашао двобој XXXI-XXXII, уследила је пауза све до 2005. године. У том периоду „Врањски гласник није објављиван из финасијских разлога и због недовољно квалитетних радова“.
Прва књига Гласника је штампана у тиражу од 900 примерака, опсега 15 табака.
Трећа књига Гласника (објављена 1967. год.), донела је извесне техничке новине, у смислу да је била ликовно богатије опремљена, као и у погледу штампања које је било далеко боље у односу на прве две књиге.[2]
Значај уреди
Без обзира на свој општеобразовни каракетер, Врањски гласник није намењен само научним и стручним радницима, већ и широј јавности. Издавањем овог часописа, Народни музеј је прешао на значајну своју делатност научно публицистичког рада, што је од извесног ширег значаја за Врање и његово суседно подручје.[1]
Уредници уреди
- Миодраг Митровић (1965; 1982-1992)
- Татомир П. Вукановић (1966—1979)
- Снежана Радивојевић Петровић (1993-1999; 2005)
- Стефан Ивановић (2010)