Вук Дојчевић
Вук Дојчевић је лик из црногорског народног предања. Није сигурно да ли је заиста постојао.
Биографија уреди
Дојчевић Вук, који се такође помиње и као Дојчетић Вук, је јунак из усменог предања Црне Горе. По предању био је у служби зетског војводе Ивана Црнојевића (1465–1490), могуће да је такође био у служби деспота Ђурађа, који је дуго држао Зету под својом управом. Вук Дојчевић се помиње у епској народној песми "Женидба Ђурађа Чарнојевића" где се наводи као његов побратим, тако да се стече утисак да је поред Ђурађа Бранковића, имао везе и са Ђурађом Црнојевићем, Ивановим сином и последњим владарем Зете. [1]Вук Дојчевић је овековечен као књижевни лик у ремек делу "Причања Вука Дојчевића" српског писца из Црне Горе, Стјепана Митрова Љубише. У питању је збирка фолклорних и историјских и епских приповедака која говори о јунацима из Паштровића у 15. веку у Црној Гори, обичајима и животу тамошњег народа.[2]
Извори уреди
- ^ „[Projekat Rastko] Srpske narodne pjesme - Skupio ih i na svijet izdao Vuk Stef. Karadzic”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-09-30.
- ^ „Причања Вука Дојчевића - Стјепан Митров Љубиша”. Порталибрис књижара (на језику: српски). Приступљено 2023-09-30.
Литература уреди
- Усмена књижевност југословенских народа - приредио Ненад Љубинковић, Просвета, Нолит, Завод за уџбенике, Београд, 1982.