Габријел Бабуц српски је песник румунског порекла рођен 1970. у Зрењанину. Потиче из старе угледне уздинске земљорадничке породице. Одрастао је и живи у Уздину.

Габријел Бабуц
Габријел Бабуц
Датум рођења(1970-00-00)1970.(53/54 год.)
Место рођењаЗрењанинСФР Југославија

Пише на српском и румунском језику, а почео је да се бави књижевним радом под утицајем познатог песника Петру Крдуа из Вршца. Укључио се последњих година активно у рад КОВ-а, као један од уредника. У песмама на трагу Васка Попе сажетим строфама саопштава слом постојећег реда ствари савремене епохе.[1] Његова поезија такође рефлектује апорије и парадоксе мишљења, са призвуком античких силогизама. Поред песничког дела, објавио је значајан број превода румунских књижевника, занимајући се за дадаистичке ауторе и недовољно позната дела.[2]

Приредио је књиге Петру Крдуа "Школа изгнанства"[3] и "Друга историја бића".

Објављене књиге поезије уреди

Објављене књиге превода уреди

  • Никита Станеску, "Похвала Птоломеју", (КОВ) 2012.[7]
  • Тристан Цара, "Ране песме", (КОВ) 2013.[8]
  • Емил Сиоран, "Човек без судбине" (КОВ) 2019.
  • Мирча Елијаде, "Младост без младости" (Геопоетика) 2020.

Извори уреди