Гаково је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Гаково
Православна црква у Гакову.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 1.328
 — густина39/km2
Географске карактеристике
Координате45° 54′ 07″ С; 19° 03′ 36″ И / 45.901955° С; 19.060025° И / 45.901955; 19.060025
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина96 m
Површина45,8 km2
Гаково на карти Србије
Гаково
Гаково
Гаково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25282
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Према попису становништва из 2022. године у Гакову је живело 1309 становника.

Положај насеља уреди

Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.

Име уреди

Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).

Историја уреди

На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Овде се налазио логор Гаково до 1948. године.

Након протеривања Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Бугара[1], који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања егејских Бугара, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.

До 1965. године Гаково је заједно са Растином, Станишићем, Риђицом и Крушевљем спадало у Општину Станишић.[2]

Демографија уреди

У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 62
1953. 1.477
1961. 2.022
1971. 2.014
1981. 2.122
1991. 2.073 2.059
2002. 1.810 2.236
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.805 82,00%
Хрвати
  
101 4,58%
Југословени
  
101 4,58%
Мађари
  
46 2,08%
Македонци
  
17 0,77%
Црногорци
  
14 0,63%
Буњевци
  
10 0,45%
Роми
  
6 0,27%
Немци
  
4 0,18%
Бошњаци
  
4 0,18%
Муслимани
  
3 0,13%
Украјинци
  
2 0,09%
Словаци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
1 0,04%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Карактеристике насеља уреди

Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.

Привреда уреди

У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.

Спорт уреди

У Гакову нема активних спортских клубова. Некада је у овом месту био активан фудбалски и рукометни клуб истог имена "Граничар" и који су наступали углавном у најнижем фудбалском, односно рукометном рангу такмичења.

Манифестације уреди

Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава „Свети Илија“, која се одржава 2. августа.

Саобраћај уреди

Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор — РиђицаБаја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Телеграма от бежанци от Егейска Македония, принудително заселени в с. Гаково, Войводина, до Георги Димитров с настояване да се уреди завръщането им в България, ЦДА, ф. 49, оп. 1, а. е. 4745, л. 53–54. Оригинал, машинопис.”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2015. г. Приступљено 23. 01. 2015. 
  2. ^ Роберт Кучо − „Водич кроз историју једног села у Бачкој”
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке — географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе уреди