Гвантанамера

Гвантанамера (девојка из Гвантанама) је позната кубанска песма, чије је стихове написао кубански модернистички песник и револуционар Хосе Марти.

Историја уреди

Ауторство ове песме је прилично магловито. Извесно је да је мелодија -- гвахира (популарна народна песма) -- постојала још у 19. веку. Тридесетих година 20. века, Хосеито Фернандез, популарни радио-водитељ, популаризовао ју је тако што ју је користио у својим Певајућим вестима -- саопштавао је вести певајући их на ту мелодију. Хулијан Орбон јој је додао стихове Хосеа Мартија, а први који ју је певао био је Лео Браувер 1961. године. Године 1963. бивши ученик Хулијана Орбона, Ектор Ангуло, однео је песму у Њујорк где ју је снимио заједно са Питером Сигером и групом Сендпајперс. Међутим, постоје плоче на којима Хосеито Фернандес већ у педесетих пева гвантанамеру са Мартијевим текстом. Фернандез је пре своје смрти задњи пут певао Гвантанамеру на Лењиновом гробу у Москви 1976. године. Кубански суд је 1985. године дао његовим потомцима сва права на текст.

Верзија Питера Сигера свакако је учинила Гвантанамеру интернационално познатом, а уз то је постала химна тадашњег радничког покрета у САД.

Песма уреди

Рефрен уреди

Гвантанамера је демоним од Гвантанамо и значило би жена из Гвантанама. Гвантанамо је била општина у провинцији Оријенте, Куба, која је касније 1976. године претворена у провинцију додавањем 10 општина. Данас се у тој провиницији налази поморска база САД. Гвантанамо је реч таинског порекла, тј. потиче из језика Таина, домородаца са Кубе и значи „река из земље“. Гвахира значи жена са села, сељанка, тако да референ ове песме значе „Сељанка из провинције Гвантанамо“.

Текст уреди

шпански текст	српски превод
Yo soy un hombre sincero, de donde crece la palma y antes de morirme quiero echar mis versos del alma	Ја сам искрен човек оданде где расте палма и пре него што умрем желим своје стихове из срца да избацим
Mi verso es de un verde claro y de un carmín encendido Mi verso es un ciervo herido que busca en el monte amparo	Мој стих је светлозелен и жарко црвен Мој стих је рањени јелен који тражи уточиште у горама
Cultivo una rosa blanca en julio como en enero para el amigo sincero Que me da su mano franca	Гајим белу ружу како у јулу, тако и у јануару за искреног пријатеља који ми пружа отворену руку
Con los pobres de la tierra quiero yo mi suerte echar El arroyo de la sierra me complace más que el mar	Са сиромашнима овог света своју судбу да окушам желим Потоку у горама више него мору се радујем

Литература уреди

María Argelia Vizcaíno. La guantanamera (званични сајт посвећен Хосеу Мартију) - извор