Географија Лихтенштајна

Кнежевина Лихтенштајн (нем. Fürstentum Liechtenstein) је малена континентална држава у Централној Европи, стешњена између Аустрије на истоку и Швајцарске на западу и југу, на прелазу између Западних и Источних Алпа у горњем делу тока реке Рајне. Са површином од свега 160 km², Лихтенштајн се налази на 214. месту у свету и једна је од 6 такозваних микродржава у Европи. Највећа дужина државне територије од севера ка југу је свега 24 km, а ширина од истока ка западу 12,4 km.

Географија Лихтенштајна
Континент	Европа
Регион	Средња Европа
Координате	47° 10′ N 09° 32′ E
Површина	160 km² (214.)  — копно %  — вода %
Границе	укупно 76 km Аустрија 34,9 km; Швајцарска 41,1 km.
Највиша тачка	2.599 м (Граушпиц)
Најнижа тачка	429 м (северна десна обала реке Рајне)
Најдужа река	Рајна
Највеће језеро	Гампринер Зеле (2,6 ха)

Укупна дужина граница је 76 km, од чега је 41,1 km према Швајцарској (са кантоном Санкт Гален 27 km и кантоном Граубинден 14 km), а 34,9 km са Аустријом (покрајина Форарлберг).

По државном уређењу, Лихтенштајн је парламентарна, уставна монархија и почива на принципима демократије и парламентаризма.

У рељефу Лихтенштајна издвајају се две целине, високи Алпи у источном и јужном делу државе, и питома долина Рајне на западу. Око 75% државне територије обухватају високе планине, са укупно 29 врхова који прелазе 2.000 метара надморске висине. Највиши врхови су Граушпиц (на 2.599 м који је уједно и највиши врх у земљи, на крајњем југу земље уз границу са Швајцарском), Хинтер Граушпиц (2.574 м) и Нафкопф (2.570 м). Нижи предели налазе се на западу и северу земље, уз долину реке Рајне, и обухватају око четвртину државне територије. На крајњем северу државе налази се и најнижа тачка која лежи на надморској висини од 429 метара.

Рајна је уједно и најважнији водоток у земљи, и главни пловни пут и веза са централним делом континента. Поред Рајне једини водоток је река Земина која протиче кроз југоисточни део земље (лева притока реке Ил у Аустрији). Највеће, а уједно и једино језеро је Гампринер Зеле са површином од свега 2,6 ха. Налази се у северном делу земље код села Бендерн-Гамприн, а настало је као последица великог изливања реке Рајне 1927. Језеро лежи на надморској висини од 435 метара, а максимална дубина је до 6 метара. Језеро се водом снабдева из реке путем вештачки изграђеног цевовда.

Планинска подручја су под утицајем оштрије алпске климе, док се равничарски предели одликују умерено-континенталним климатом. Јануарски просек температура је око -1°C, јулски 17°C, док се количина падавина креће од 800 до 2.400 мм.

У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства. Под шумама је око трећина државне територије, листопадне шуме (буква, храст) су на подручјима између 550 и 1.300 метара надморске висине, а четинари (смрча) између 1.300 и 1.800 метара нм. Под пашњацима и ливадама је око 16% територије, обрадива је око четвртина територије.

Највеће еколошке проблеме на територији Лихтенштајна изазивају клизишта и лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји. Изградњом канала дуж обале Рајне избегнута је опасност од поплава у нижим деловима.

Екстремне тачке Лихтенштајна
Екстремни север	47° 16′ 15″ N 9° 31′ 51″ E	десна обала реке Рајне, на тромеђи према Аустрији и Швајцарској
Екстремни југ	47° 2′ 55″ N 9° 33′ 26″ E	врх Мазоракопх, на граници са Швајцарском
Екстремни исток	47° 2′ 55″ N 9° 33′ 26″ E	гранични камен 28
Екстремни запад	47° 3′ 46″ N 9° 28′ 18″ E	десна обала Рајне, на крајњем југозападу земље код села Балцерс

Главни град је Вадуц, док је највеће насеље Шан са 5.800 становника.

Види још

• Лихтенштајн
• Алпи

Спољашње везе

• Службени портал Кнежевине Лихтенштајн(језик: енглески),(језик: немачки),(језик: француски)
• Кня́жество Лихтенште́йн (језик: руски)