Герлиц (њем. Görlitz, пољ. Zgorzelec, глсрп. Zhorjelc) град је у њемачкој савезној држави Саксонија. Једно је од 59 општинских средишта округа Герлиц. Река Ниса протиче источно и чини границу између Немачке и Пољске. Уједно и најисточнији град Немачке. Посједује регионалну шифру (AGS) 14626110. Крајем 2010. Герлиц је имао око 56.400 становника.

Герлиц
Görlitz
Панорама града са црквом Светог Петра
Административни подаци
Држава Њемачка
Савезна државаСаксонија
Становништво
Становништво
 — 56.461[1]
 — густина840 ст./km2
Географске карактеристике
Координате51° 09′ 11″ С; 14° 59′ 14″ И / 51.15298° С; 14.98722° И / 51.15298; 14.98722
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина199 m
Површина67,2 km2
Герлиц на карти Немачке
Герлиц
Герлиц
Герлиц на карти Немачке

Положај града у округу Герлиц
Остали подаци
ГрадоначелникJoachim Paulick (zur Sache! e.V.)
Поштански број02826
Позивни број03581
Регистарска ознакаGR
Веб-сајт
www.goerlitz.de

Географски и демографски подаци уреди

Град се налази на надморској висини од 199 метара. Површина општине износи 67,2 km².

Становништво уреди

У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 56.461 становника. Просјечна густина становништва износи 840 становника/km².

Историја уреди

Година оснивања Герлица није позната, али се град први пут помиње 1071. у документу из доба владавине Хенрика IV. Име града потиче од словенске речи за ватром искрчени простор. Насеље се развило у град у 13. веку. Герлиц је 1635. постао део Саксоније, а после 1815. био је у пруској Шлезији.

После Другог светског рата мањи део града на источној обали Нисе припао је Пољској и данас се зове Згожелец. Град је богат архитектонским споменицима (готика, ренесанса, барок, историцизам, југендстил), јер за разлику од других немачких градова није страдао у бомбардовањима у рату.

У овом граду је рођен Павле Јуришић Штурм (њем. Paulus Eugen Sturm), српски генерал током Балканских ратова и Првог светског рата и ветеран Француско-пруског рата 1870—1871.

Међународна сарадња уреди

Мјесто Држава Врста сарадње Од
Згожелец Пољска партнерство 1975.
Молфета Италија партнерство 1969.
Амјен Француска партнерство 1971.
Нови Јичин Чешка партнерство 1975.
Извор[2]

Референце уреди

Спољашње везе уреди