Гиза
Гиза (арап. الجيزة /al-ǧīzah;/; на египатско арапском дијалекту Каира изговара као eg-Gīza; исто тако понекад је писано Gizeh, Ghizeh, или Geezeh) је град у Египту у гувернорату Гиза. Према процени из 2008. у граду је живело 3.258.540 становника. Гиза је изграђена на западној обали реке Нил, 20 km југозападно од централног Каира, данашњи део шире каирске метрополе.
| Гиза арап. الجيزة | |
|---|---|
.jpg) Поглед на Гизу и пирамиде | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Египат |
| Губернија | Гиза |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2008. | 3.258.540 |
| — густина | 2.062,69 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 30° 01′ 00″ С; 31° 13′ 00″ И / 30.016667° С; 31.216667° И |
| Временска зона | UTC+2 |
| Апс. висина | 16 m |
| Површина | 1.579,750 km2 |
  Гиза Гиза на карти Египта | |
| Поштански број | (+20) 2 |
| Позивни број | 027 |
| Веб-сајт | |
| http://www.giza.gov.eg/English/default.aspx | |
Гиза је једна од најпознатијих туристичких дестинација захваљујући свом комплексу импресивних древних споменика. То је гробни комплекс египатских краљева и храмова, који се састоји од Велике сфинге, великих пирамида, бројних других пирамида и храмова.
Гиза је некада била гринички меридијан, референтна тачка за одређивање географске дужине, највероватније за подручје великих пирамида.
Географија уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима уреди
| Клима Гизе | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 28 (82) |
30 (86) |
36 (97) |
41 (106) |
43 (109) |
46 (115) |
41 (106) |
43 (109) |
39 (102) |
40 (104) |
36 (97) |
30 (86) |
46 (115) |
| Максимум, °C (°F) | 19,3 (66,7) |
20,9 (69,6) |
24,2 (75,6) |
28,4 (83,1) |
32,0 (89,6) |
34,9 (94,8) |
34,5 (94,1) |
34,4 (93,9) |
32,4 (90,3) |
30,2 (86,4) |
25,4 (77,7) |
21,1 (70) |
28,14 (82,65) |
| Просек, °C (°F) | 13,0 (55,4) |
14,0 (57,2) |
17,2 (63) |
20,5 (68,9) |
24,0 (75,2) |
27,1 (80,8) |
27,5 (81,5) |
27,5 (81,5) |
25,6 (78,1) |
23,5 (74,3) |
19,2 (66,6) |
15,0 (59) |
21,18 (70,13) |
| Минимум, °C (°F) | 6,8 (44,2) |
7,2 (45) |
10,3 (50,5) |
12,7 (54,9) |
16,1 (61) |
19,3 (66,7) |
20,6 (69,1) |
20,7 (69,3) |
18,9 (66) |
16,8 (62,2) |
13,0 (55,4) |
8,9 (48) |
14,28 (57,69) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 2 (36) |
4 (39) |
5 (41) |
8 (46) |
11 (52) |
16 (61) |
17 (63) |
17 (63) |
16 (61) |
11 (52) |
4 (39) |
4 (39) |
2 (36) |
| Количина падавина, mm (in) | 4 (0,16) |
3 (0,12) |
2 (0,08) |
1 (0,04) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
3 (0,12) |
4 (0,16) |
17 (0,68) |
| Извор #1: Climate-Data.org[1] | |||||||||||||
| Извор #2: Voodoo Skies[2] | |||||||||||||
Историја уреди
Најпознатије археолошко налазиште Гизе, Висораван Гизе, садржи неке од најпознатијих споменика древне египатске историје. Некада се развијао захваљујући Нилу који је директно плавио Висораван Гизу, па су Пирамиде у Гизи биле саграђене тако да се с њих може видети древна египатска престолница Мемфис, која је у доба њихове изградње била у близини данашњег Каира. Сам град се доста мењао кроз време. Промене инфраструктуре су забежене за време различитих режима који су владали Египтом, укључујући Британце у 19. и раном 20. веку, који су саградили велики број цеста, улица и зграда у околном подручју. Често се погрешно мисли да је Гиза ништа друго до пустињска област; међутим, Гиза је постала средиште културе Египта те је густо насељена, тако да у њој постоје многе зграде и градске службе. Гиза је привукла светску пажњу због великог броја древних египатских споменика на Висоравни Гиза, који су привукле милионе туриста и посетилаца. Због тога су у инфтаструктуру Гизе улагали како британске власти пре египатске револуције, тако и савремена египатска влада с обзиром на његову туристичку важност. Један од познатих делова Гизе је Алхарам, који је у прошлости био популаран због ноћних клубова. У Замалеку пак живи египатска средња класа, док је недавно Алмохандесеен постао пренасељен.
Становништво уреди
Према процени, у граду је 2008. живело 3.258.540 становника.
| 1986. | 1996. | 2006. |
|---|---|---|
| 1.883.189[3] | 2.221.868[3] | 3.087.878[3] |
Привреда уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Гиза је економски потенцијал Египта. Захваљујући бројним туристима, Гиза је седиште многобројних луксузних хотела чији се број из године у годину повећава.
Развијена је и филмска, керамичарска, машинска и дуванска индустрија.
Туризам уреди
Захваљујућу бројним храмовима и споменицима културе Старог Египта, милиони туриста сваке године долазе у Гизу. Најзначајнија туристичка дестинација свакако су Пирамиде у Гизи, комплекс од три гробнице египатских владара.
Гиза је са Шарм ел Шеиком и Каиром најпознатији египатска туристичка дестинација.
Саобраћај уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Образовање уреди
Поред предшколских, основних и средњошколских установа у Гизи је 1932. основана и Академија арапског језика. Универзитет Каира је 1924. премештен из Каира у Гизу.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Climate: Giza – Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г.
- ^ „El-Giza, Egypt”. Voodoo Skies. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.
- ^ а б в „Egypt: largest cities and towns and statistics of their population”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2012. г. Приступљено 2. 12. 2012.
Спољашње везе уреди
- Giza Archives Project
- Giza на Wikivoyage
