Глобална димензија кинеске медицине

Глобална димензија кинеске медицине према кинеским мислиоцима, зачета је на концепту који човека сагледава као земаљско биће које је нераскидиво повезано са природом, и са којом човек чини целину.[1]

Овај концепт целине изражен је и у концепцији људског тела и његових канала

Јединство неба и човека уреди

Јединство неба и човека изучава се још од периода пре династије Ћин.[а] Када традиционални кинески мислиоци тога периода кажу: „Небо и човек су једно” они сматрају да се човек стопио с космосом и природом, а то поново подразумева да је однос космоса и човека хармоничан, а не непријатељски.[2][3]

Кроз историју, кинески научници су волели природу и бринули о њој, нису желели да експериментишу с њом и да је вештачки мењају. Они су према природи одувек осећали страхопоштовање и дивљење. Вероватно из разлога оваквог односа према природи, кинеска наука – у односу на западну – узела је други развојни правац, па, према оцени неких западњака, није значајно напредовала у односу на западну науку, па су је на Западу углавном сматрали заосталом и неразвијеном. То је све из разлога што кинески научници никада нису тежили да кроте и освајају природу, већ су сматрали да човек и природа чине органско јединство, самим тим људи треба да воле и чувају природу.[4]

Појам целовитости уреди

Nei Jing-Su Wen сматра да „Људска бића рађају Ки (Qi) неба и земље“ (Ren Yi Tian Di Zhi Qi Sheng) и да су „Небо, Земља и људи у непрестаној међусобној интеракцији“ (Tian Di Ren Xiang Tong Yi). Другим речима природа пружа повољно окружење за људско постојање у коме се организам регулише и прилагођава променама које се у њему дешавају. У том смислу, било који догађај у природи (сезонске климатске варијације, климатски фактор који се јавља у погрешно време, модификација су околине природног или људског порекла. Свака промена животног окружења итд. утиче на појединца (укључујући и његово стање). Када се тело не успе прилагодити промени стања, може доћи до болести.[5]

Овај концепт целине изражен је и у концепцији људског тела. Ово се посматра као интегрисана и интерактивна целина, која је у традиционалној кинеској медицини приказана кроз меридијане и колатерале који се придружују органима, везом удове и зглобове; функционалном међузависношћу органа; и, коначно, редовном циркулацијом виталних супстанци у организму.[5]

У том смислу, стање једног од делова тела одражава донекле стање тела у целини. Тако, на пример, посматрањем боје и сјаја тена, боје, величине и облика језика или карактеристика пулса (фини, танки, полагани, брзи, напети, дубоки, плутајући пулс, итд.) свог пацијента, лекар може да процени целокупно стање тела пацијента. Поред тога, кинеска медицина препознаје блиску међузависност између менталних и емоционалних процеса и функционалних активности органа.[5]

Појам целовитости стога се у тардиционалној кинеској медицини налази у свим областима медицине (физиологији, патологији, дијагноза и лечење).[5]

Интеграција тела и духа у ТКМ уреди

Према кинеској медицини, живот се заснива на интеграцији „Тела” и „Духа”, односно „Шинга” и „Шена”.[5]

Израз „Шинг” (Xing) „Облик“, „Тело“ означава материјалне структуре организма (кожа и коса, тетиве, месо, кости, органи, меридијани итд.).[5]

Термин Шен (Shen) има два значења, у:[5]

  • ширем смислу - означава, видљиве манифестације споља виталних активности организма (морфологија, боја лица, израз, начин изражавања, понашање, ставови итд.), или другим речима, његову виталност (Shen Qi).
  • ужем смислу - означава све функције ума или психе које генеришу виталне активности организма.

„Шинг” је стога материјална основа „Шена”. Без „Шинг”-а , „Шен” не може постојати.

Поред тога, различите активности Духа могу утицати на организам: било који емоционални поремећај, на пример, може ометати циркулацију „Ћи” и „Крви” и пореметити функционисање органа.

Интеграција „Тела” и „Духа” изражена је у кинеској медицини у облику „Три блага“ (San Bao) која су:[5]

  • Јинг - „витална суштина“, као темељ и извор живота. Разликујемо Суштину „Претходног неба“ (Xian Tian) која се наслеђује од родитеља у време зачећа и одређује основну конституцију појединца и Суштину „Задњег неба“ (Hou Tian) која се екстрахује храном и водом (пиће) кроз функције уноса и варења слезине и желуца.
  • Чи, „ваздух“ или „дах“ и представља „животну силу“ или „духовну енергију“ која је у древној кинеској филозофији, материјални супстрат универзума који својим кретањима и трансформацијама производи све на свету. У кинеској медицини овај термин означава суптилну материју обдарену снажном виталном силом у непрестаном кретању. То је најосновнија супстанца организма која чува виталну активност. Зато су, све фазе људског живота, од рођења до смрти, повезане су са Чи.
  • Шен - „дух“ , који у ограниченом смислу означава све активности ума, свести и мисли (свест, мисао, сазнање, памћење, интелигенција, мудрост, афективност, осећања, итд.) које потичу из Срца (а не из мозга као у западњачкој концепцији). Такође се каже да Срце „штити“ Дух.

Напомене уреди

  1. ^ Период пре династије Ћин, означава историјско раздобље пре 3. века п. н. е, или пре првог уједињења Кине.

Извори уреди

  1. ^ 张,汉.略论《周易》天人合一之旨.中华文化论坛. књ. 4 (1994): 96–98 (Џанг, Хан. Разматрање сврхе учења „небо и човек су једно” у „Промени Џоуа”. Форум о кинеској култури. Књ. 4, 1994: 96–98).
  2. ^ 康,学伟.论《周易》的”天人合一”思想.社会科学战线. Књ. 4 (2008): 27–30 (Канг, Сјуевеи. Разматрање учења „Небо и човек су једно” у „Промени Џоуа”, Фронт друштвених наука. Књ. 4 /2008/: 27–30).
  3. ^ 刘,金明.日新之谓盛德,生生之谓易––论《周易》“天人合一”观中“天”与“人”的结合点.周 易研究. 3 (1998): 59–68 (Лиу, Ђинминг. Свaкoднeвнo мeњaњe нaзивa сe нaпрeднoм врлинoм, непрекидно рађање назива се променом – Разматрање повезаности неба и човека у концепту „небо и човек су једно” у „Промени Џоуа”. Истраживање Промене Џоуа. св. 3 /1998/: 59–68)
  4. ^ Kostić, Nataša (2015). „The unity of heaven and man: Ancient Chinese concept of three properties of the universe - in the change of Zhou”. Zbornik Matice Srpske Za Drustvene Nauke (152): 393—408. doi:10.2298/ZMSDN1552393K. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Buchillet, Dominique. „La dimension globale de la médecine chinoise У: La conception des maladies de tiédeur dans la médecine chinoise”. Revue d'anthropologie des connaissances 2010/1 (Vol 4, n° 1), pages 195. Приступљено 13. 2. 2021. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).