Голубача
Голубача (Russula virescens) је печурка која расте у мешовитим шумама Србије. Веома је честа и веома јестива, заправо најквалитетнија и највише цењена од свих врста из њеног рода. У Републици Србији има статус заштићене врсте према Правилнику о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама биљака, животиња и гљива.[1]
| Russula virescens | |
|---|---|
| |
| Russula virescens | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Поткласа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Russula virescens (Schaeff.) Fr.
| |
Опис уреди
- Шешир је тамнозелене боје, лоптастог облика и испуцале површине.[2] Док је млад, онда је бео са ситним пегама, а како кожица постаје дебља, стварају се многобројне творевине налик на брадавице, правилно распоређене, углавном зелене боје, између којих је тамна или светложута подлога, на ивицама сива. Касније боја клобука, који је ширине до 15 цм, неуједначено избледи.[3]
- Листићи су бели и веома густи, иду уз саму дршку.[2]
- Месо је бело, пријатног мириса и укуса.[2] Тврдо је и крхко, с црвеним или тужичастим одсјајем, а испод кожице зеленкасто. Како стари мирис му подсећа на сир, а укус постаје слаткаст.[3]
- Микроскопија споре су величине: 5,5−10×5−7 µm. Широко елиптичне до округласте, орнаментисане неправилно распоређеним шилјцима. Отисак спора је крем боје [4]
Станиште и доба раста уреди
Честа је у мешовитим шумама, расте на тлу, од јуна до септембра.[2] Отпорна је на сушу више него друге печурке.[3]
Хемијске реакције уреди
Месо реагује са гвајаколом позитивно, са гвожђе(II)суфатом мења боју у наранџасту. а са формалином мења боју у благо ружичасту[4]
Мере опреза уреди
Ова гљива се може заменити са зеленом пупавком само при непажљивом брању и то ако се беру младе и неразвијене гљиве. Треба обратити пажњу на то да ли гљива има овојницу и сукњицу, што указује на зелену пупавку.[3]
Напомена: Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, а неретко и до смрти оног који их је појео. Стога вам никако не препоручујемо да, ако желите да скупљате гљиве, користите само опис из овог чланка како бисте их препознали, већ да се темељније и детаљније обавестите о изгледу исте као и начину за њено препознавање код неког стручњака за гљиве. |
Сродне врсте уреди
Познато је око 700 врста рода Russula.
Извори уреди
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2018. г. Приступљено 13. 11. 2017.
- ^ а б в г д Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 978-86-7784-049-5.
- ^ а б в г д „Sajt gljivarskog društva Našice: KRASTAVA KRASNICA - GOLUBAČA”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2010. г. Приступљено 19. 07. 2010.
- ^ а б Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
Спољашње везе уреди
