Горан Иванишевић

Горан Иванишевић (Сплит, 13. септембар 1971) бивши је југословенски и хрватски тенисер. Био је победник Вимблдона 2001. године и Дејвис купа 2005. године с тениском репрезентацијом Хрватске. Највиши пласман на ранг-листи тенисера у каријери му је друго место, остварено 1994. На Олимпијским играма 1992. освојио је две бронзане медаље, појединачно и у игри парова са Гораном Прпићем. Данас је тениски тренер. Био је тренер Марину Чилићу од септембра 2013. до јула 2016. У том периоду је Чилић дошао до свог јединог гренд слема — Отвореног првенства САД 2014. године.[1] Од 2019. године тренира Новака Ђоковића. Иванишевић је примљен у Међународну тениску кућу славних 2020. године.[2]

Горан Иванишевић
Иванишевић 2016. године
Лични подаци
НадимакЗец
Датум рођења(1971-09-13)13. септембар 1971.(52 год.)
Место рођењаСплит, СР Хрватска, СФРЈ
ДржављанствоХрватска
Висина1,93 m
Маса82 kg
ПребивалиштеМонте Карло, Монако
Информације о каријери
Про. каријера1988—2004.
Игралевом руком (дворучни бекхенд)
Зарада19.878.007 долара
АТП профилwww.atpworldtour.com/Tennis/Players/Iv/G/Goran-Ivanisevic.aspx
Појединачно
Победе—порази599 – 333
Освојени турнири22
Изгубљена финала27
Најбољи пласман2. (4. јул 1994)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (1989, 1994, 1997)
Ролан ГаросЧФ (1990, 1992, 1994)
ВимблдонП (2001)
ОП САДПФ (1996)
Парови
Победе—порази263 – 226
Освојени турнири9
Изгубљена финала10
Најбољи пласман20. (6. јануар 1992)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (1990, 1994)
Ролан ГаросФ (1990, 1999)
Вимблдон3К (1989, 1993)
ОП САДЧФ (1997)
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоП (1990)
Дејвис купП (2005)
Хопман купП (1996)
Званични веб-сајт
http://www.goranivanisevic.com/
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 1992. Барселона Појединачно
Бронзана медаља — треће место 1992. Барселона Парови

Каријера уреди

Професионално је почео да се бави тенисом 1988. Исте године је освојио своју прву титулу у игри парова са Немцем Ридигером Хасом. Иванишевић је као репрезентативац Југославије играо на Олимпијским играма у Сеулу 1988., појединачно и у игри парова са Слободаном Живојиновићем када су поражени у четвртфиналу.

Значајније успехе у тенису је остварио након 1990. године. На Ролан Гаросу је избацио Бориса Бекера и пробио се до четвртфинала. На истом турниру је у пару са Чехом Кордом стигао до финала. Пар недеља касније играо је полуфинале Вимблдона, али је изгубио од Бекера у финалу. Те године Иванишевић је освојио турнир у Штутгарту и играо за репрезентацију Југославије на такмичењу за Светски екипни куп.

Убрзо је постао познат по својој нападачкој игри и изразито јаком сервису. За неколико година постао је водећи на листи тенисера с највише ас сервиса на АТП турнирима.

Године 1992. Иванишевић је играо у финалу Вимблдона, где га је чекао Андре Агаси. Изгубио је са 3:2 у сетовима. Те године, наступајући по први пут за репрезентацију Хрватске, на Олимпијским играма у Барселони је освојио две бронзане медаље - у појединачној конкуренцији и у пару са Гораном Прпићем.

Три године касније је освојио Гренд слем куп победивши у финалу Тода Мартина са 3:0. Иванишевић је наставио са сјајним играма и на Вимблдону. Пробио се у полуфинале, али га је победио Сампрас са 3:2 у сетовима.

Током 1996. освојио је 5 турнира и поново играо финале Гренд слем купа, али овог пута је у финалу изгубио од Бекера. Сезону је завршио освајањем Хопман купа у пару са Ивом Мајоли.

Поново је играо у финалу Вимблдона 1998. Међутим, и том приликом је Сампрас био успешнији и победио га са 3:2.

Током 1999, 2000. и 2001. године, због повреде рамена, пропустио је бројне турнире, па му је опао рејтинг и у лето 2001. је био тек 125. играч света. Тај пласман није био довољан да се директно пласира на Вимблдон, па су му организатори доделили позивницу. Противно свим очекивањима, Иванишевић се пробио до финала где га је чекао Патрик Рафтер. У врло изједначеном мечу славио је Иванишевић са 6:3, 3:6, 6:3, 2:6, 9:7 и тако постао играч са најнижим рејтингом у историји и први играч са позивницом који је освојио овај турнир. Након Вимблдона се повукао из тениса ради операције рамена и вратио се 2004, када је још једном наступио на Вимблдону. Изгубио је од Лејтона Хјуита у трећем колу.

Иванишевић је 2005. био члан хрватског Дејвис куп тима. Победом у финалу против Словачке у Братислави Хрватска је освојила овај куп.

Завршио је професионалну каријеру са 22 појединачне титуле и 9 титула у игри парова.

Тренер уреди

Од 2013. године, након турнира у Паризу постао је први тренер Марина Чилића.[3] Крајем јуна 2019. године Иванишевић се прикључио стручном штабу српског тенисера Новака Ђоковића, непосредно пред почетак турнира у Вимблдону.[4]

Гренд слем финала (4) уреди

Победе (1) уреди

Година Гренд слем Противник у финалу Резултат
2001. Вимблдон   Патрик Рафтер 6-3, 3-6, 6-3, 2-6, 9-7

Порази (3) уреди

Година Гренд слем Противник у финалу Резултат
1992. Вимблдон   Андре Агаси 7-6, 4-6, 4-6, 6-1, 4-6
1994. Вимблдон   Пит Сампрас 6-7, 6-7, 0-6
1998. Вимблдон   Пит Сампрас 7-6, 6-7, 4-6, 6-3, 2-6

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Marin Cilic – Timeline | Facebook”. Архивирано из оригинала  2022-02-26. г. Приступљено 21. 7. 2016 — преко Facebook. 
  2. ^ „Goran Ivanišević”. International Tennis Hall of Fame. 
  3. ^ Jutarnji:Dovest ću Čilića do Đokovića i Nadala. Vjerujem da je Marin za Top 5 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2013), Приступљено 22. 1. 2013.
  4. ^ „Ivanišević: Velika je stvar kad te Novak pozove”. b92.net. 30. 6. 2019. Приступљено 1. 7. 2019. 

Спољашње везе уреди