Горња Лупљаница
Горња Лупљаница је насељено мјесто у општини Дервента, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 366 становника.
Горња Лупљаница | |
|---|---|
 Поглед са Кљајића брда | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Дервента |
| Становништво | |
| — 2013. |  366 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 54′ 52″ С; 17° 54′ 16″ И / 44.9144° С; 17.9044° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Горња Лупљаница Горња Лупљаница на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Географија уреди
У засеоку Брестовци се налазе природне јаме у камену које су дубоке до два метра и нешто мање широке.[1] Локално становништо ове рупе назива амбарине.[1] Амбарине су у прошлости користили имућнији становници Горње Лупљанице за чување, односно оставу хране.[1] Због велике порозности земљишта, амбарине су доста суве и храна се у њима не квари.[1]
Воде уреди
У насељу извире рјечица Лупљаница.[1] Водовод града Дервенте је на врелу Лупљанице изграђен за вријеме аустроугарске владавине 1896.[1] Зграда водовода је подигнута 1897.[1] Врело Лупљанице је био једини снабдјевач воде за Дервенту све до 1972.[1] У прошлости је врело имало проток воде 12 литара у секунди.[1] Црпне станице су радиле на парни погон до 1928, од када је уведена струја.[1]
Назив уреди
Назив Лупљаница се према вјеровању становниптва везује за лупу воде.[1] Вода на извору рјечице Лупљанице је избијала из земље и при томе стварала буку изазвану лупањем, те је насеље по лупи назвало Лупљаница.[1] Постоји и вјеровање да је Лупљаница добила назив по лупи камена, односно буци коју је стварало лупање камења у каменолому који се у прошлости налазио на археолошком локалитету Каурска обала.[1]
Историја уреди
На локацији Високо брдо се налази археолошко налазиште из доба палеолита.[1] Претпоставља се да се стаци средњовјековног насеља Луп налазе на локацији Каурска обала.[1] Луп се помиње 1461. године у средњовјековној повељи Радивоја Остојића.[1] При крају Другог свјетског рата Њемци су током повлачења са простора окупирање Југославије са великим снагама обезбјеђивали жељезничку станицу Лупљаница.[1] Најстарија сачувана традиционална кућа у насељу припадала је Душану Тешићу и потиче из времена око 1910.[1] Кућа је грађена на четири воде, од дрвета које није обрађивано у пилани него је ручно тесано.[1]
Саобраћај уреди
Кроз насеље је око 90 година пролазила жељезничка пруга Теслић-Дервента, која је укинута 1968.[1] Некадашња зграда жељезничке станице је у лошем стању.[1] Поред жељезничке станице се налазио Маричин хан, који је срушен у првој деценији двадесетог вијека.[1]
Привреда уреди
Становништво се у прошлости готово искључиво бавило пољопривредом.[1] У прошлости је постојало више воденица за брашно, Живковића млин, Чучковића млин, Боројевића млин, Кобинац и други, а данас постоји само Мишића млин.[1]
Становништво уреди
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.400 | |
| 1971. | 1.390 | |
| 1981. | 1.154 | |
| 1991. | 944 | |
| 2013. | 366 | |
Презимена уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад „Огњишта: Лупљаница”. Радио-телевизија Републике Српске. 22. 4. 2012. Приступљено 22. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
