Графен је дводимензиона угљеничка структура дебљине једног атома. Двојица научника, Андреј Гејм и Константин Новоселов, издвојили су је 2004. године из парчета графита. За издвајање су користили лепљиву траку (селотејп) и тако први пут добили минијатурне флекице тог материјала. Графит дебљине једног милиметра садржи три милиона слојева графена наслаганих један на други, али лабаво међусобно повезаних.

Молекуларна структура графена

Графен је скоро у потпуности провидан, али је истовремено и толико густ да ни најмањи атоми гаса не могу да прођу кроз њега. Поред тога, електрицитет проводи једнако добро као и бакар. Као материјал, графен има изузетно специфична својства. То је велики кристал, који је веома јак – сто пута јачи од челика – а може се растегнути и до 20%“.

Графен је истовремено и најтањи и најјачи познати материјал. Гејм и Новоселов су показали како се он понаша и то њихово откриће одразило се одмах на бројне друге области, од квантне физике до практичне електронике.

Пошто је практично провидан и добар је проводник, графен је подесан за израду провидних екрана осетљивих на додир, светлосних панела и соларних ћелија. Помешан с пластиком, омогућио би да се израде лагани и суперјаки композитни материјали за следећу генерацију сателита, авиона и аутомобила.

Графен нуди физичарима могућност да проучавају дводимензионе материјале с јединственим својствима и захваљујући њему могући су експерименти који ће дати нове увиде у феномене квантне физике. Очекује се да ће графенски транзистори заменити силицијумске и омогућити израду још ефикаснијих рачунара.

Графенски транзистор би теоријски могао да ради не само брже већ и на вишим температурама у односу на класичне силицијумске. То ће омогућити да се реши све израженији проблем с којим се суочавају инжењери који желе да појачају снагу и смање димензије полупроводника, али тако да им не повећају температуру која је највећи непријатељ рачунара.

Нобелов комитет је потврдио да већина практичних примена графена „постоји само у нашој машти, али да су многе већ испробане“. Посебно је истакао и то да су добитници веровали да истраживање треба да буде забавно.

Види још уреди

Спољашње везе уреди