Грегор Крек

филолог, доктор славистике, и професор универзитета

Грегор Крек (словен. Gregor Krek; Четена Раван, 8. март 1840 — Грац, 2. август 1905) био је филолог, доктор славистике, и професор универзитета у Грацу.

Грегори Крек
Датум рођења(1840-03-08)8. март 1840.
Место рођењаЧетена Раван, КрањскаАустријско царство
Датум смрти2. август 1905.(1905-08-02) (65 год.)
Место смртиГрацАустроугарска

Живот и рад уреди

Рођен је 8. марта 1840. године у Четењи у Горењској, у западном делу Крањске.[1]

Завршио је гимназију у Љубљани 1860, а филозофски факултет у Грацу и Бечу. Од 1865. ради на реалци у Грацу, а 1867. хабилитирао је за славистику. Године 1871. постао је ванредни, а 1874. редовни професор словенске филологије на универзитету у Грацу.

Бавио се више широм славистиком него историјом језика свог народа,[1] али је издавао и словеначке текстове, расправљао о страним утицајима на словеначки језик и износио црте из историје словеначког језика. Такође је проучавао предмете везане за словеначку народну традицију.[1]

Од 1858. писао је песме за „Новице“, „Словенски Гласник“ и „Лептир“. Године 1862. изашла је његова збирка „Песми“, а 1863. романтична епска пјесма „На свети вечер о полночи“. Песме му се нису одликовале оригиналношћу. Као научник се касније скоро сасвим посветио проучавању традиционалне литературе.

Поред народне традиције, веома се занимао за словенску религију. О словенским божанствима је написао много мањих прилога.[1] Главно му је дело о словенској литератури нем. Einleitung in die slavische Literaturgeschichte (1874), у коме је најинтересантнији одељак о словенској митологији. Године 1881. у друштву са Трстењаком и Скетом основао је белетристичко-научни лист „Крес“, у Целовцу, у којме је био уредник и објавио доста својих прилога.[1]

Након пензионирања 1902. године, мислио је да последње дане живота проведе у Љубљани, али је због незгода које су му се тамо десиле морао да се врати у Грац.[1]

Умро је 2. августа 1905. у Грацу, у 65. години живота.[1]

Академик уреди

Био је дописни члан академије у Петровграду, Чешке академије наука Франц Јосиф, ЈАЗУ и многих учених друштава.[1]

Био је дописни члан Српског ученог друштва од јуна 1878. и почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература уреди

  • Александар Белић, Некролози: др Грегориј Крек, Годишњак, број XIX, Српска краљевска академија, Београд, 1906, стр 377-380
  • Grande Encyclopédie, Paris 21 (L. Léger).
  • Народна енциклопедија 2 (И. Графенауер).
  • ÖBL 18 (1968) 249 (Wytrzens).
  • История Славянской Филологiи, 785–786 +919 (В. Ягичъ).

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Секулић, Исидора (2018), Београдски стил, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, стр. 173—178, Приступљено 2022-03-31 

Спољашње везе уреди