Гробница народних хероја на Калемегдану
гробница и непокретно културно добро у градској општини Стари град, Србија
Гробница народних хероја на Калемегдану, налази се у продужетку Великог савског шеталишта, под самим бедемом Београдске тврђаве. Изграђена је 1948. године.
| Гробница народних хероја на Калемегдану | |
|---|---|
 Гробница народних хероја на Калемегдану | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | почетак 1948. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Београд |
| beogradskonasledje | |
Општи подаци уреди
У гробници су сахрањени:
- Моша Пијаде (1890—1957), револуционар, друштвено-политички радник и народни херој
- Иво Лола Рибар (1916—1943), секретар ЦК СКОЈ-а, председник УСАОЈ-а, члан ВШ НОВ и ПОЈ и народни херој
- Ђуро Ђаковић (1886—1929), синдикални радник и организациони секретар ЦК КПЈ
- Иван Милутиновић (1901—1944), члан Политбироа ЦК КПЈ, члан ВШ НОВ и ПОЈ, генерал-лајтант НОВЈ и народни херој
Посмртни остаци Иве Лоле Рибара и Ивана Милутиновића, пренесени су 27. марта 1948. године.[1] Посмртни остаци Ђуре Ђаковића пренесени су, на двадесетогодишњицу његове погибије, 25. априла 1949, док је Моша Пијаде овде сахрањен марта 1957. године.[2]
Попрсја Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића и Ђуре Ђаковића израдио је 1949. године академски сликар и вајар из Београда, Стеван Боднаров, а попрсје Моше Пијаде академски вајар из Београда, Славољуб Станковић, 1959. године. На зиду на којем се налазе бисте, стоји натпис „Смрт фашизму — слобода народу“.
Гробница народних хероја утврђена је за споменик културе одлуком Скупштине града Београда из 1983. године.[3]
Галерија уреди
-
Биста Моше Пијаде -
Биста Иве Лоле Рибара -
Биста Ђуре Ђаковића -
Биста Ивана Милутиновића
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Олга Ђурђевић-Ђукић, ур. Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година, 535. стр.
- ^ Пијаде Самуила Моша Чича Јанко Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2012) на www.znaci.net
- ^ Гробница народних хероја, Национални центар за дигитализацију
Литература уреди
- Abram, Marco (2012). „20.Oktobar – Narratives of Identities in the Celebrations for Belgrade’s Liberation Day (1945—1961)” (PDF). History of Communism in Europe (на језику: енглески). Institutul de Investigare a Crimelor Comunismului și Memoria Exilului Românesc (3): 169—187.
- Манојловић Пинтар, Олга (2005). Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. COBISS.SR 512801175
- Manojlović Pintar, Olga (2008). „Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta”. Igor Graovac (prir.), Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22—25. rujna 2005. Zagreb: Friedrich Neumann Stiftung: 287—307.
- Manojlović Pintar, Olga; Radanović, Milan; Pisarri, Milovan; Lajbenšperger, Nenad; Traverso, Enzo (2013). Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada (ur. Rena Rädle i Milovan Pisarri) (PDF). Beograd: M. Radanović (Pekograf). COBISS.SR 196788236
- Manojlović Pintar, Olga (2014). Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa. COBISS.SR 208226060
- Милорадовић, Горан (2007). „Прах праху: Стаљинистички погребни ритуали у социјалистичкој Југославији” (PDF). Годишњак за друштвену историју. Београд: Удружење за друштвену историју. XIV (1—3): 83—106. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2018. г. Приступљено 08. 06. 2018.
- Милорадовић, Горан (2012). Лепота под надзором : совјетски културни утицаји у Југославији : 1945-1955. Београд: Институт за савремену историју. COBISS.SR 190120460
- Обреновић, Виолета Н. (2013). Српска меморијална архитектура 1918—1955 (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
- Павићевић, Александра (2011). Време (без) смрти: представе о смрти у Србији 19—21. века. посебна издања, Књига 73. Београд: Етнографски институт Српске академије наука и уметности.
- Pavlović, Antica (1962). Javni spomenici na području grada Beograda [katalog]. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. COBISS.SR 512900247
- Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: Експорт прес. COBISS.SR 1024016515
- Revolucionarno kiparstvo; [tekst Juraj Baldani]. Zagreb: Spektar. 1977. COBISS.SR 49820935
- Стојановић, Братислав (1955). „О споменицима Београда” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (II): 461—475. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018.
