Гуња
Гуња је једино насељено место истоимене општине на самом југу Вуковарско-сремске жупаније у Републици Хрватској. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у општини је живело 2.666 становника.[1]
Гуња | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Вуковарско-сремска |
Област | Срем |
Становништво | |
— 2011. | 2.666 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 53′ 15″ С; 18° 49′ 31″ И / 44.887501° С; 18.825158° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 81 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32260 Гуња |
Позивни број | +385 32 |
Регистарска ознака | VK |
Веб-сајт | www |
Географски положај уреди
Гуња је највеће село у жупањској Посавини. Са околним селима налази се на подручју које се назива Цвелферија. Смештена је са леве стране реке Саве. Мостом је повезана са градом Брчко у БиХ.
Демографија уреди
На попису становништва 2011. године, општина, односно насељено место Гуња је имала 3.732 становника.[2]
По попису из 2001. године, Гуња је имала 5.033 становника, од којих су најбројнији Хрвати, а потом Бошњаци (13,77%) и Срби (6,05%).
Гуња је једино насеље у Хрватској уз Загреб које има саграђену џамију за вернике муслиманске вероисповести.
Попис 2011. уреди
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Гуња је имало 5.176 становника, следећег националног састава:
Спорт и култура уреди
У Гуњи постоји културно-уметничко друштво „Граничар“ које је основано 1971. године, а негује славонске песме и плесове.
Од спортских клубова постоји фудбалски клуб „Јадран“, основан 1928. године, а такмичи се у Другој жупанијској лиги Вуковарско-сремске жупаније.
Референце уреди
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 19. 1. 2022.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 7. 3. 2017.
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.