Двосмислени опажаји

Двосмислени опажај (такође и двосмислене слике или реверзибилне фигурe) јесу визуелне форме које стварају двосмисленост искоришћавањем графичких сличности и других својстава интерпретације визуелног система између два или више различитих облика слике. Они су познати по томе што изазивају феномен мултистабилне перцепције. Мултистабилна перцепција је појава слике која може да пружи вишеструке, иако стабилне перцепције.

Примери двосмислених слика уреди

Један од најранијих примера ове врсте је илузија зеца и патке, која је први пут објављена у Fliegende Blätter, немачком часопису за хумор.^[1] Други класични примери су Рубинова ваза^[2] и цртеж „Моја жена и моја свекрва“, последњи датира са немачке разгледнице из 1888.

Двосмислене слике су важне за поље психологије јер су често истраживачки алати који се користе у експериментима.^[3] Постоје различити докази о томе да ли се двосмислене слике могу ментално представити,^[4] али већина истраживања теоретизира да менталне слике не могу бити двосмислене.^[5]

Галерија уреди

Каница троугао.
Моја жена и моја ташта.
Рубинова ваза.

Референце уреди

^ Fliegende Blätter Oct. 23, 1892, p. 147
^ Parkkonen, Lauri; Andersson, Jesper; Hämäläinen, Matti; Hari, Riitta (2008-12-23). „Early visual brain areas reflect the percept of an ambiguous scene”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (51): 20500—20504. Bibcode:2008PNAS..10520500P. ISSN 0027-8424. PMC 2602606  . PMID 19074267. doi:10.1073/pnas.0810966105  .
^ „Vi. Conception and Perception of Ambiguous Figures”. Monographs of the Society for Research in Child Development (на језику: енглески). 76 (1): 87—104. 2011. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00595.x.
^ Mast, Fred W.; Kosslyn, Stephen M. (2002). „Visual mental images can be ambiguous: Insights from individual differences in spatial transformation abilities”. Cognition. 86 (1): 57—70. PMID 12208651. S2CID 37046301. doi:10.1016/S0010-0277(02)00137-3.
^ Chambers, Deborah; Reisberg, Daniel (1985). „Can mental images be ambiguous?”. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance. 11 (3): 317—328. doi:10.1037/0096-1523.11.3.317.

[1] Fliegende Blätter Oct. 23, 1892, p. 147

[2] Parkkonen, Lauri; Andersson, Jesper; Hämäläinen, Matti; Hari, Riitta (2008-12-23). „Early visual brain areas reflect the percept of an ambiguous scene”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (51): 20500—20504. Bibcode:2008PNAS..10520500P. ISSN 0027-8424. PMC 2602606  . PMID 19074267. doi:10.1073/pnas.0810966105  .

[3] „Vi. Conception and Perception of Ambiguous Figures”. Monographs of the Society for Research in Child Development (на језику: енглески). 76 (1): 87—104. 2011. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00595.x.

[4] Mast, Fred W.; Kosslyn, Stephen M. (2002). „Visual mental images can be ambiguous: Insights from individual differences in spatial transformation abilities”. Cognition. 86 (1): 57—70. PMID 12208651. S2CID 37046301. doi:10.1016/S0010-0277(02)00137-3.

[5] Chambers, Deborah; Reisberg, Daniel (1985). „Can mental images be ambiguous?”. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance. 11 (3): 317—328. doi:10.1037/0096-1523.11.3.317.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]