Википедија

Деменција након акутног можданог удара

Деменција након акутног можданог удара један је од облика васкуларне деменције, који се карактерише значајаним когнитивним падом.[1] Настаје после само једног, стратешки постављеног можданог удара.[2] Пра­вовремена и тачна дијагноза хроничних васкуларних болести је неопходна, јер тада постоје могућности превенције можданог удара, док је лечење деменције наста­ле након когнитивног пада ограничено.[3][4][5][6]

Деменција након акутног можданог удара
Специјалностинеурологија

Епидемиологија уреди

Мождани удар припада групи масовних незаразних болести, које данас представљају најчешћи узрок смрти не само у развијеном свету, већ и практично на целој планети. Мождани удар се сматра једним од водећи узроци морбидитета и морталитета у модерном свету. Акутни мождани удар је трећи узрок смрти у савременом свету, после кардиоваскуларних и малигних болести, и други узрок смрти широм света.[7][8][9]

Учесталост акутног можданог удара варира у различитим земљама и креће се од 100 до 300 нових случајева на 100.000 становника годишње, а његова инциденција се повећава са годинама. Преваленца можданог удара је око 600 пацијената на 100.000 становника у развијеним до око 900 у неразвијеним земљама. Смртност варира од 63,5 до 273,4 смртних случајева по 100.000 становника годишње.[10]

Највећа стопа смртности је присутна у првом месецу болести и износи око 22,9%. У односу на пол, жене чине 43% жртава можданог удара, али на њих сењ односи 62% смртних случајева (једно од објашњења је дужи животни век жена).[11][12][13][14]

Етиопатогенеза уреди

Узрок болести је исхемијско оштећење у сливу великих можданих артерија или њихових дубоких грана, које настаје услед механичке оклузије церебралних крвних судова, најчешће емболусом, услед чега настаје исхемија. Када се проток крви у можданом ткиву знатно смањи, очување вијабилности ткива зависи од трајања исхемије и постојања и капацитета колатералних крвних судова.[15] [16] [17]

Клиничке манифестације наком можданог удара зависе од локализације промена, па тако уколико је:[18]

  • Инфаркт у сливу мождане артерије, оболеле особе испољавају — абулију, динамичку афазију, поремећај памћења и диспракси­ју.
  • Инфаркти у сливу десне средње мождане артерије могу да доведу до слике — психозе и конфузности.
  • Ис­хемијско оштећење гируса ангулариса изазива — флу­ентну афазију, алексију, аграфију, сметње памћења, дезоријентацију у простору и конструкциону апрак­сију.
  • Инфаркти у сливу задње мождане артерије могу довести до — психомоторне узнемирености, визуелних халуцинација, конфузности и поремећаја вида.
  • Исхе­мије у таламусу могу да доведу до — поремећаја говорних и мнестичких функција.[2]

Латерализованост дефици­та се испољава доминантно сметњама оријентације, губитком памћења, поремећајем говора и изменама понашања код левостраних лезија, односно сметњама памћења, просторне пажње и изменама понашања код оштећења на десној страни.[19]

Клиничка слика уреди

Акутни мождани удар настаје као последица изненадног зачепљењем или пуцања неког крвног суда у мозгу. У зависности од места инфаркта јављају се различити поремећаји, а најчешће слабост једне половине тела (десна рука и десна нога или лева рука и лева нога), потом сметње равнотеже, вида, говора и других функција.

  • Лева половина мозга контролише десну половину тела, веште покрете и говор. Зато особе које имају слабост десне половине тела имају често и сметње са говором тако што не могу да нађу праву реч, не разумеју шта им други кажу, говоре неразумљиво, имају тешкоће са читањем и писањем.
  • Када постоји оштећење десне половине мозга са слабошћу леве руке и леве ноге (парализа леве половине тела), болесници имају често сметње опажања, препознавања лица или предмета и некад занемарују читаву леву половину тела и простора око себе.
  • После акутног можданог може да буде:[20][21]
  • нарушена способност премештања пажње са једне активности на другу,
  • нарушена способност да се истовремено обављају две активности,
  • нарушен ход,
  • нарушен говор када се истовремено слуша више особа.
  • знаци умора, раздражљивост и скраћен обим пажње.

Дијагноза уреди

Последице већих инфаркта мозга су обично јасно уочљиве јер нагло настаје слабост половине тела, а клинички су јасно уочљиви знаци — сметње говора, губитрак концентрације и других неуролошких функција.[22][23]

Терапија уреди

Уништене мождане ћелије након акутног можданог удара не могу да се обнављају тако да је штета од можданог инфаркта трајна, и за његове последице не постоји специфична терапија.

Некад мозак може да донекле компензује изгубљене функције тако да је извесно побољшање после шлога могуће.

Превенција уреди

Контрола васкуларних фактора ризика је најзначајнија мера у превенцији деменција након акутног можданог удара и деменције уопште, па је према томе изузетно важна примена мера примарне и секундарне превенције акутног исхемијског можданог удара.

Болесници са васкулном деменцијом након акутног можданог удара треба одмах да се обрате специјалисти за помоћ ради превенције нових удара и лечења постојећег стања.

Терапија уреди

Уништене мождане ћелије након акутног можданог удара не могу да се обнављају тако да је штета од можданог инфаркта трајна, и за његове последице не постоји специфична терапија.

Некад мозак може да донекле компензује изгубљене функције тако да је извесно побољшање после шлога могуће.

Превенција уреди

Болесници са васкулном деменцијом након акутног можданог удара треба да се обрате специјалисти за помоћ ради превенције нових удара и лечења постојећег стања.[24]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Savezni zavod za zastitu i unapredenje zdravlja. MKB10: deseta revizija. Knjiga 1. Beograd: Savremena administracija; 1996
  2. ^ а б Деменција после акутног можданог удара У: Александра Павловић, Драган Павловић, Вук Алексић, Надежда Штернић, Васкуларна деменција: истине и контроверзе Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):247-255 р. 252
  3. ^ Andersen G. Post-stroke depression: diagnosis and incidence. Eur Psychiatry 1997; 12(Suppl 3):255-60.
  4. ^ Mimica N. Folnegovic-Smalc V, Uzun S, Makaric G. Suvremena klasifikacija depresije i mjerni instrumenti. Medicus 2004; 13( I): 19-29. 4.
  5. ^ Tirnotijevic I, Paunovic V. Instrumenti klinicke procene u psihijatriji. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; 2003.
  6. ^ American Psychiatric Association. Diagnostic and statistical manual of mental disorders DSM-IV-TR: text revision. 4th ed. Washington: American Psychiatric Association; 1994.
  7. ^ Aleksandar Jovanović, Psihiki poremećaji nakon ishemijskog moždanog udara, Doktorska disertacija, Novi Sad 2016.
  8. ^ Adams RD, Victor M: Principles of neurology, McGraw-Hill, New York, 1985
  9. ^ Caplan RL: Stroke-a clinical approach, Saunders Elsevier, 2009.
  10. ^ Morris PLP, Robinson RG, Raphael B. Prevalence and course of depressive disoreders in hospitalized stroke patients. Jnt J Psychiatry Med 1990;20:349-64.
  11. ^ Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijskog moždanog udara, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2012
  12. ^ Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje oboljenja karotidnih arterija, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Beograd, 2012
  13. ^ Caroleia A, Saccoa S, De Santisa F, Marin C: Epidemiology of stroke, Clinical and Experimental Hypertension (2002) 24:7-8
  14. ^ Feigin VL, Lawes CMM, Bennett DA, Anderson CS: Stroke epidemiology: a review of population-based studies of incidence, prevalence, and case-fatality in the late 20th century, The Lancet Neurology (2003) 2:43-53
  15. ^ Robinson R. The Clinical neuropsychiatry of stroke. 2nd ed. New York: Cambridge University Press: 2006.
  16. ^ Folstein MF. Maiberger R, McHugh PRo Mood disorder as a specific complication of stroke. J Neural Neurosurg Psychiatry 1977;40:1018-20.
  17. ^ Aben I, Verhey FRJ. Strik 1. A comparative study into the one year cumulative incidence of depression after stroke and myocardial infarction. J Neural Neurosurg Psychiatry 2003; 15: 581-5. 7.
  18. ^ Pavlović DM. Demencije – neurološki i psihološki vodič. Beograd: Kaligraf; 2008.
  19. ^ Gorelick PB, Scuteri A, Black SE, Decarli C, Greenberg SM, Iadecola C, et al; on behalf of the American Heart Association Stroke Council, Council on Epidemiology and Prevention, Council on Cardiovascular Nursing, Council on Cardiovascular Radiology and Intervention, and Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia. Vascular contributions to cognitive impairment and dementia: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke. 2011; 42:2672-713.
  20. ^ Gordon WA, Hibbard MR. Poststroke depression: an examination of the literature. Arch Phys Med Rehabil 1997; 78:658-63
  21. ^ Andersen G, Vestergaard K, Riis J, Laurtizen L. Incidence of post-stroke depression during the first year in a large unselectedstroke population determined using a valid standardized rating scale. Acta Psychiatr Scand 1994:90: 190-5. 11.
  22. ^ Kukoyi AO, Robinson GR. Mood disorders following stroke. In: Evans DL, Charney DS, Lewis L. editors. The physician's guide to depression and bipolar disorders. 1'1 ed. New York: McGraw-Hill; 2006. p. 277-99
  23. ^ . Gainotti G, Azzoni A, Razzan C, Lanzillotta M, Marra C, Gasparini F. The post-stroke Depression Rating scale: a test specifically designed to investigate affective disorders of stroke patinets. J Clin Exp Neuropsychol 1997; 19:340-56.
  24. ^ Budson AE, Solomon PR. Vascular dementia and vascular cognitive impairment. In: Budson AE, Solomon PR, eds. Memory Loss, Alzheimer's Disease, and Dementia. 2nd ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 6.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деменција_након_акутног_можданог_удара&oldid=27441914”