Демографија Војводине

Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2022. године, Војводина има 1.740.230 становника.

Демографски развој Војводине у периоду од 1880. до 2002.

Становништво Војводине у старом веку уреди

 
Индоевропски народи на подручју данашње Војводине у античко доба

Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.

Становништво Војводине у средњем веку уреди

За време Велике сеобе народа, на подручју данашње Војводине је у периоду од 5. до 7. века дошло до значајних демографских промена, које су се огледале у досељавању Авара и Словена.[1] У време доласка Мађара у Панонску низију (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.[2]

Становништво Војводине од 16. до 18. века уреди

У време успостављања турске власти (1521—1552) на подручју Војводине је дошло до значајних демографских промена, које су посведочене подацима из турских пописних дефтера. У време османске управе, од 16. до почетка 18. века, Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.[3]

1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.[4] У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.[5]

Становништво Војводине током 19. и почетком 20. века уреди

У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњу демографску ситуацију на просторима данашње Војводине. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.

Пописи становништва у Хабзбуршкој монархији уреди

Након ослобођења Бачке и Горњег Срема (1699), односно Баната и Доњег Срема (1718) од турске власти, Хабзбуршка монархија је на тим подручјима спровела неколико пописа.

Бачка - Попис становништва 1715. године уреди

Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона.[6] У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.[7]

Бачка - Попис становништва 1720. године уреди

Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:[8]

народност број %
Срби 76.000 73
Буњевци и Шокци 22.000 21
Мађари 5.019 /
Немци 750 /
укупно 104.569 100

Банат - Пописи становништва после 1718. године уреди

После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.[9]

Бачка - Попис становништва 1820. године уреди

Становништво Бачке, 1820. године:[8]

народност број %
Срби, Буњевци и Шокци 170.942 44
Мађари 121.688 31
Немци 91.016 23
укупно 387.914 100

Попис становништва 1880. године уреди

 
Језички састав Војводине по насељима 1880—1884 (територијална организација из 2002.)
 
Верски састав Војводине по насељима 1880—1884 (територијална организација из 2002.)
језик[10] број %
српски 416.116 35,5
немачки 285.920 24,4
мађарски 265.287 22,6
хрватски, буњевачки и шокачки 72.486 6,2
румунски 69.668 5,9
словачки 43.318 3,7
русински и украјински 9.299 0,8
остали 10.635 0,9
укупно 1.172.729 100

Попис становништва 1890. године уреди

језик[10] број %
српски 457.873 34,4
мађарски 324.430 24,4
немачки 321.563 24,2
хрватски, буњевачки и шокачки 80.404 6
румунски 73.492 5,5
словачки 49.834 3,7
русински и украјински 11.022 0,8
остали 12.525 1
укупно 1.331.143 100

Попис становништва 1900. године уреди

Језички састав уреди

језик[10] број %
српски 483.176 33,7
мађарски 378.634 26,4
немачки 336.430 23,5
хрватски, буњевачки и шокачки 80.901 5,6
румунски 74.718 5,2
словачки 53.832 3,8
русински и украјински 12.663 0,9
остали 12.394 0,9
укупно 1.432.748 100

Верски састав уреди

религија[11] број %
Католицизам 679.533 47,4
Православље 556.128 38,8
Протестантизам 152.980 10,7
Јудаизам 23.510 1,7
остали 20.597 1,4
укупно 1.432.748 100

Попис становништва 1910. године уреди

Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ „најчешће говорен језик“ [12], тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.

Језички састав уреди

језик[10] број %
српски 510.754 33,8
мађарски 425.672 28,1
немачки 324.017 21,4
хрватски, буњевачки и шокачки 91.016 6
румунски 75.318 5
словачки 56.690 3,7
русински и украјински 13.497 0,9
остали 16.019 1,1
укупно 1.512.983 100
Језичке карте Војводине 1910.
Језички састав Српски Мађарски Немачки Румунски Словачки
           

Верски састав уреди

 
Верски састав становништва Војводине по насељима 1910. године
религија[11] број %
Католицизам 719.471 47,5
Православље 593.215 39,1
Протестантизам 160.221 10,6
Јудаизам 22.218 1,5
остали 20.179 1,3
укупно 1.515.304 100
Верске карте Војводине 1910.
Верски састав Православна Католичка Лутеранска Калвинистичка Гркокатоличка
           

Пописи становништва након 1918. године уреди

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) и дефинисањем државних граница према суседним државама (Румунија и Мађарска), означен је почетак новог раздобља у демографској историји Војводине.

Попис становништва 1921. године уреди

Први попис становништва у Краљевини СХС спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.[13]

Језички састав уреди

 
Језици у Војводини 1921. године
језик[10] број %
српски 533.466 34,9
мађарски 363.450 23,8
немачки 335.902 22
хрватски, буњевачки и шокачки 129.788 8,5
румунски 67.675 4,4
словачки 59.540 3,9
русински и украјински 13.644 0,9
остали 24.773 1,6
укупно 1.528.238 100

Верски састав уреди

религија[11] број %
Католицизам 724.958 47,2
Православље 611.940 39,8
Протестантизам 159.182 10,4
Јудаизам 19.528 1,3
Ислам 1.870 0,1
остали 18.316 1,2
укупно 1.535.794 100

Попис становништва 1931. године уреди

Језички састав уреди

језик[10] број %
српски 613.910 37,8
мађарски 376.176 23,2
немачки 328.631 20,2
хрватски, буњевачки и шокачки 132.517 8,2
остали 172.924 10,6
укупно 1.624.158 100

Према другим подацима,[тражи се извор] у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:

Верски састав уреди

религија[11] број %
Католицизам 727.213 44,8
Православље 689.296 42,4
Протестантизам 158.280 9,8
Ислам 1.654 0,1
остали 47.715 2,9
укупно 1.624.158 100

Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја

Према другим подацима,[тражи се извор] у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:

Верске карте Војводине 1931.
Верски састав Православна Католичка Евангеличка Гркокатоличка
         

Попис становништва 1941. године уреди

Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.

језик[10] број %
српски 577.067 35,3
мађарски 465.920 28,5
немачки 318.259 19,4
хрватски, буњевачки и шокачки 105.810 6,5
остали 169.311 10,3
укупно 1.636.367 100

Попис становништва 1948. године уреди

 
Одлука из 1945. године, којом се наређује подвођење Буњеваца и Шокаца под Хрвате

Приликом спровођења пописа из 1948. године, извршено је неколико политички мотивисаних захвата у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су у заједничку (обједињену) категорију сврстани Русини и Украјинци, док је слободно изјашњавање онемогућено Буњевцима и Шокцима, који су на основу посебне одлуке из 1945. године подведени под Хрвате.

Укупно - 1.663.212 [14][15]

     
Етничке карте Војводине 1948.
Етнички састав Срби Мађари Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима Словаци Румуни Немци Црногорци Русини и Украјинци
                 

Попис становништва 1953. године уреди

 
Етнички састав Војводине по општинама 1953. године
 
Срби у Војводини (1953)

Приликом спровођења пописа из 1953. године, поново су извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су Русини и Украјинци приликом обраде пописних података поново сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.

Етнички састав уреди

народност[16] број %
Срби 865.538 50,9
Мађари 435.179 25,6
Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима 127.027 7,5
Словаци 71.153 4,2
Румуни 57.218 3,4
Црногорци 30.516 1,8
Русини и Украјинци 23.038 1,4
Македонци 11.622 0,7
остали 78.254 4,6
укупно 1.699.545 100

Верски састав уреди

религија[11] број %
Православље 775.722 45,3
Католицизам 561.617 32,8
Протестантизам 105.173 6,2
Ислам 3.254 0,2
Јудаизам 651 /
остали 266.202 15,5
укупно 1.712.619 100

Попис становништва 1961. године уреди

Приликом спровођења пописа из 1961. године, настављено је са праксом из претходних пописа (1948, 1953), тако да су поново извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. И овога пута, Русини и Украјинци су приликом обраде података сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.

Укупно - 1.854.965 [17]

     
Етничке карте Војводине 1961. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима Црногорци Словаци Румуни Русини и Украјинци
               

Попис становништва 1971. године уреди

 
Етнички састав Војводине по насељима 1971. године

Приликом спровођења пописа из 1971. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961), када су Русини и Украјинци сврставани у заједничку пописну категорију, тако да су подаци за та два народа овога пута приказани одвојено. Насупрот томе, Буњевци и Шокци су поново подведени под Хрвате.

Укупно - 1.952.533

       
Етничке карте Војводине 1971. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Хрвати, са прибројаним
Буњевцима и Шокцима
Југословени Црногорци
           

Попис становништва 1981. године уреди

 
Етнички састав Војводине по насељима 1981. године

Приликом спровођења пописа из 1981. године, слободно изјашњавање поново није дозвољено Буњевцима и Шокцима, који су и овога пута подведени под Хрвате.

Укупно - 2.034.772

       
Етничке карте Војводине 1981. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Југословени Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима Словаци Румуни Црногорци
               

Попис становништва 1991. године уреди

Приликом спровођења пописа из 1991. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961, 1971, 1981), када су Буњевци и Шокци подвођени под Хрвате, тако да је припадницима буњевачке и шокачке заједницама овога пута омогућено да се слободно изјасне о својој етничкој припадности.[19]

Етнички састав уреди

Укупно - 2.012.517

     
Етничке карте Војводине 1991. по насељима
Етнички састав Срби Мађари Југословени Хрвати Словаци Румуни Црногорци
               

Верски састав уреди

Укупно - 2.013.889

Верске карте Војводине 1991.
Верски састав Православна Католичка Протестантска
       

Попис становништва 2002. године уреди

Етнички састав уреди

народност број %
укупно 2.031.992 100
Срби 1.321.807 65,05
Мађари 290.207 14,28
Словаци 56.637 2,79
Хрвати 56.546 2,78
Југословени 49.881 2,45
Црногорци 35.513 1,75
Румуни 30.419 1,5
Роми 29.057 1,43
Буњевци 19.766 0,97
Русини 15.626 0,77
Македонци 11.785 0,58
Украјинци 4.635 0,23
Муслимани 3.634 0,18
Немци 3.154 0,16
Словенци 2.005 0,1
Албанци 1.695 0,08
Бугари 1.658 0,08
Чеси 1.648 0,08
Руси 940 0,05
Горанци 606 0,03
Бошњаци 417 0,02
Власи 101 0
остали 5.311 0,26
регионални идентитет 10.154 0,5
неизјашњени 55.016 2,71
непознато 23.774 1,17

Верски састав уреди

вероисповест број %
укупно 2.031.992 100
Православна 1.401.475 68,97
Католичка 388.313 19,11
Протестантска 72.159 3,55
Исламска 8.073 0,40
Јудаистичка 329 0,02
Неизјашњен 101.144 4,98
Непознато 42.876 2,11
Верске карте Војводине 2002.
Верски састав Православна Католичка Протестантска Верски састав
         

Језички састав уреди

Попис становништва 2011. године уреди

Етнички састав уреди

народност број %
укупно 1.931.809 100
Срби 1.289.635 66,76
Мађари 251.136 13,00
Словаци 50.321 2,60
Хрвати 47.033 2,43
Роми 42.391 2,19
Румуни 25.410 1,32
Црногорци 22.141 1,15
Буњевци 16.469 0,85
Русини 13.928 0,72
Југословени 12.176 0,63
Македонци 10.392 0,54
Украјинци 4.202 0,22
Муслимани 3.360 0,17
Немци 3.272 0,17
Албанци 2.251 0,12
Словенци 1.815 0,09
Бугари 1.489 0,08
Горанци 1.179 0,06
Руси 1.173 0,06
Бошњаци 780 0,04
Власи 170 0,01
остали 6.710 0,35
регионална припадност 28.567 1,48
неизјашњени 81.018 4,19
непознато 14.791 0,77

Верски састав уреди

Од укупно 1.931.809 становника:

  • Православна 1 357 137 (70,25%)
  • Католичка 336 691 (17,43%)
  • Протестантска 64 029 (3,31%)
  • Исламска 14 206 (0,74%)

Језички састав уреди

Насеља уреди

Попис становништва 2022. године[20] уреди

Етнички састав уреди

Народност број %
укупно 1.740.230 100
Срби 1.190.785 68,42
Мађари 182.321 10,47
Словаци 39.807 2,28
Хрвати 32.684 1,87
Роми 40.938 2,35
Румуни 19.595 1,12
Црногорци 12.424 0,71
Буњевци 10.949 0,62
Русини 11.207 0,64
Југословени 12.438 0,71
Македонци 7.021 0,40
Украјинци 3.133 0,17
Муслимани 2.419 0,13
Немци 1.985 0,11
Албанци 1.935 0,11
Словенци 1.291 0,07
Бугари 1.123 0,06
Горанци 1.283 0,07
Руси 4.208 0,24
Бошњаци 718 0,04
Власи 185 0,01
Остали 8.024 0,46
регионална припадност 9.985 0,57
неизјашњени 70.339 4,04
непознато 73.433 4,21

Верски састав[21] уреди

Од укупно 1.740.230 становника:

Православна 1.228.236 (70,57 %)

Католичка 243.587 (13,99 %)

Протестантска 47.568 (2,73 %)

Исламска 15.049 (0,86 %)

Етничке групе Војводине уреди

 
Војвођански Срби у народној ношњи
 
Војвођански Мађари у својој ношњи
 
Војвођански Словаци из Гложана у својој ношњи.
 
Македонке у својој ношњи

Војводина је позната по својој етничкој разноликости. Етничке групе Војводине набројане су следећим редом:

Срби уреди

Срби чине апсолутну етничку већину становништва Војводине. Према попису становништва из 2011. године, у Војводини је живело 1.289.635 Срба, и они су чинили 66,76% становништва овог региона. Срби су такође већинско становништво у већини војвођанских општина и већих градова. Од великих градова, Срби не чине већину становништва у Суботици, која има етнички мешано становништво, али је српски језик главни језик у Суботици. Срби чине већину становништва у следећим великим градовима Војводине: Новом Саду (76%), Сомбору (64%), Сремској Митровици (87%), Кикинди (76%), Зрењанину (74%), Панчеву (76%), Вршцу (73%), Руми (86%), Бачкој Паланци (78%), Инђији (84%), Кули (52%), Апатину (61%) и Темерину (64%). Остале општине у којима Срби чине већину становништва су: Нова Црња (70%), Нови Бечеј (69%), Сечањ (69%), Житиште (60%), Нови Кнежевац (59%), Алибунар (56%), Бела Црква (74%), Ковин (75%), Опово (86%), Пландиште (54%), Оџаци (82%), Беочин (68%), Србобран (67%), Сремски Карловци (76%), Тител (85%), Жабаљ (86%), Ириг (79%), Пећинци (92%), Стара Пазова (81%) и Шид (77%). Срби такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Врбас (48%) и Бач (46%). Српски језик је један од шест службених језика Војводине, а то је такође и главни језик који се говори у овој покрајини.

Мађари уреди

Мађари углавном живе у северном делу Војводине (највише у северној Бачкој). Они чине већинско становништво у шест војвођанских општина: Кањижи (86%), Сенти (81%), Ади (77%), Бачкој Тополи (59%), Малом Иђошу (56%) и Чоки (52%). Скореновац је најјужније место у Србији са већинским мађарским становништвом, Секељима. Мађари такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Бечеј (49%) и Суботица (38%). Око 60% војвођанских Мађара живи на подручју ових осам општина. Према попису из 2011, у Војводини укупно има 251.136 Мађара. Они чине 13,00% становништва покрајине и друга су етничка група по бројности. Мађарски језик је један од шест службених језика Војводине.

Словаци уреди

Словаци су трећа по бројности етничка група у Војводини и чине већину становништва у општини Бачки Петровац (65%), а такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитој општини Ковачица (41%). У Војводини према попису из 2011, живи 50.321 Словака и они чине 2,60% становништва покрајине. Словачки језик је један од шест службених језика Војводине.

Хрвати уреди

У Војводини према попису из 2011, живи 47.033 Хрвата и они чине 2,43% становништва покрајине. Хрватски језик је један од шест службених језика Војводине.

Југословени уреди

У Војводини према попису из 2011 живи 12.176 етничких Југословена, који чине 0,63% становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.

Црногорци уреди

У Војводини живи 35.513 етничких Црногораца, који они чине 1,75% становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.

Румуни уреди

У Војводини живи 30.419 Румуна и они чине 1,50% становништва покрајине. Румунски језик је један од шест службених језика Војводине.

Роми уреди

У Војводини живи 29.057 Рома и они чине 1,43% становништва покрајине. Ромски језик није службен у Војводини, али се на овом језику емитује ТВ програм, а издају се и друге публикације.

Буњевци уреди

Буњевци су етничка група која углавном живи на северу Војводине. У Војводини живи 19.766 Буњеваца. Буњевци говоре икавским и екавским дијалектом српског језика.

Русини уреди

Према попису из 2011. године, у Војводини живи 13.928 припадника русинског народа, а русински језик је један од шест службених језика у покрајини. Досељавање Русина на подручје данашње Војводине започело је средином 18. века, за време хабзбуршке власти. Војвођански Русини су већим делом гркокатоличке вероисповести (75%), а мањим делом су православци (18%). Русини у Србији говоре панонским наречјем русинског језика и користе русинску ћирилицу. Русински језик спада у групу источнословенских језика. Војвођански Русини имају неколико мањинских установа и организација, међу којима су: Национални савет русинске националне мањине, Завод за културу војвођанских Русина, Друштво за русински језик, књижевност и културу и Матица русинска.

Македонци уреди

У Војводини живи 11.785 етничких Македонаца и они углавном говоре македонски језик. Места у којима чине значајну етничку мањину су места Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука (Панчево) која се са 32,54% Македонаца сматра важним упориштем Македонаца у Војводини. Македонски језик је један од службених језика у местима Јабука (Панчево), Дужине и Пландиште.

Украјинци уреди

У Војводини живи 4.635 етничких Украјинаца и они углавном говоре украјинским језиком.

Муслимани уреди

У Војводини живи 3.634 етничких Муслимана и они углавном говоре српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 19.503 етничких Муслимана, од којих је 15.869 живело у Централној Србији, а 3.634 у Војводини.

Немци уреди

У Војводини живи 3.154 етничких Немаца и они углавном говоре немачки језик. Немачко становништво у Војводини је раније било бројније (око 350.000 пре Другог светског рата), али се већина Немаца иселила у Немачку после Другог светског рата.

Словенци уреди

У Војводини живи 2.005 Словенаца и они углавном говоре словеначки језик.

Албанци уреди

У Војводини живи 1.695 Албанаца и они углавном говоре албански језик.

Бугари уреди

У Војводини живи 1.658 Бугара и они углавном говоре бугарски језик.

Чеси уреди

У Војводини живи 1.648 Чеха и они углавном говоре чешки језик.

Руси уреди

У Војводини живи 940 Руса и они углавном говоре руски језик.

Горанци уреди

У Војводини живи 606 Горанаца и они углавном говоре српски језик. Етнички Горанци углавном живе на Косову и Метохији.

Бошњаци уреди

У Војводини живи 417 Бошњака и они углавном говоре бошњачки језик.

Власи уреди

У Војводини живи 101 етнички Влах. Власи углавном живе у Централној Србији и говоре влашки језик.

Шокци уреди

Шокци су мала етничка група, која углавном живи у Војводини. У Србији живи 1.864 Шокаца и они углавном говоре српски језик. У прошлости је шокачко становништво било бројније (преко 20.000 у 19. веку).

Јевреји уреди

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 206 етничких Јевреја. У прошлости је јеврејско становништво Војводине било бројније (око 19.000 пре Другог светског рата), али је највећи број њих убијен за време фашистичке окупације у Другом светском рату. Војвођански Јевреји су углавном говорили Јидиш језиком.

Ашкалије уреди

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 287 етничких Ашкалија. Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Ашкалије углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Палестине (њихово име је настало од имена града Ашкелон у данашњем Израелу).

Египћани уреди

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 201 етничких Египћана. Египћани су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Египћани углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Египта.

Грци уреди

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живео 191 етнички Грк.

Пољаци уреди

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 103 етничка Пољака.

Кинези уреди

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је званично живело само 27 етничких Кинеза, али је стварно присуство ове етничке заједнице знатно веће. Иако су Кинези скорашњи досељеници у Војводину, у Новом Саду, а и другим градовима покрајине, има много кинеских продавница и ресторана.

Карте уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
  2. ^ Радонић 2008, стр. 129.
  3. ^ Kocsis-Hodosi 2001, стр. 155
  4. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад. 1990. pp. 26.
  5. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад. 1990. pp. 27.
  6. ^ An International Symposium "Southeastern Europe 1918-1995" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2000), Приступљено 1. 4. 2013.
  7. ^ Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад. 1966. pp. 19.
  8. ^ а б Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин. 2007. pp. 28.
  9. ^ Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад. 2001. pp. 261.
  10. ^ а б в г д ђ е „www.hungarian-history.hu[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2005. г. Приступљено 15. 11. 2008.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  11. ^ а б в г д Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
  12. ^ A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.
  13. ^ Ђурић 1924.
  14. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1948/pdf/G19484001.pdf
  15. ^ Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад. 1999. pp. 33.
  16. ^ Vladimir Djurić, Slobodan Ćurčić and Saša Kicošev, The Ethnic Structure of the Population in Vojvodina, The Serbian Questions in The Balkans, University of Belgrade, publisher - Faculty of Geography, Belgrade 1995.
  17. ^ Попис Становништва 1961. Књига 6. Витална, Етничка, и Миграциона Обележја. Београд, 1967. XXIX
  18. ^ Попис Становништва, Домаћинстава, и Станова у 1961. Години. Национални Састав Становништва ФНР Југославије. Књига 3. Београд, 1994.
  19. ^ Mrđen 2002, стр. 77-103.
  20. ^ „Републички завод за статистику Републике Србије” (PDF). април 2023. године. Архивирано из оригинала 26. 10. 2023. г. Приступљено 03. 11. 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  21. ^ „Републички завод за статистику Републике Србије”. Становништво према вероисповести. Приступљено 3. 11. 2023. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди