Деодоро де Фонсека

Мануел Деодоро де Фонсека (порт. Deodoro da Fonseca; 5. августа 1827. – 23. августа 1892) је био бразилски маршал, вођа републиканског војног удара и први предсједник Бразила.[1]

Деодоро де Фонсека
Деодоро де Фонсека
Лични подаци
Датум рођења(1827-08-05)5. август 1827.
Место рођењаMarechal Deodoro,
Датум смрти23. август 1892.(1892-08-23) (65 год.)
Место смртиРио де Жанеиро, Бразил

Рођен је у бразилској држави Алагоајс, у граду који данас носи његово име. Кренуо је очевим стопама и школовао се у војној академији у Рио де Жанеиру, након чега је започео војну каријеру. Године 1848. је видио прву акцију, учествујући у борби против либералних побуњеника у покрајини ПернамбукоПернамбуканска револуција. Године 1860. се оженио Марианом Сесилијом де Соуза Меирелес; нису имали дјеце, вјероватно због његове неплодности.

Учествује и у Парагвајском рату (1864. – 1870), брзо напредујући кроз чинове и истичући се као храбар и способан војник. Године 1887. је добио највиши, маршалски чин. Као успјешан војник и истакнута личност био је врло популаран. Средином осамдесетих постао је, прво, војни управник, а ускоро и гувернер, покрајине Рио Гранди ду Сул.

Близак републиканским интелектуалцима и незадовољан државном политиком, иако с позитивним ставовима о Цару, придружио се републиканској фракцији унутар војске. Као њен најугледнији члан постао је вођа и имао важну улогу у збацивању цара Педра II, 15. новембра 1889. године; цар је у року од два дана протјеран у Португал. Бразил је проглашен федералном републиком с правом гласа за све писмене мушкарце; започело је писање закона, прописа и стварање новог устава. Фонсека је постао предсједник привремене владе, нашавши се убрзо у сукобу с цивилним републиканским вођама.[2]

Под притиском војске, Конгрес га је 25. фебруара 1891. године изабрао за првог предсједника Бразила; добио је 129 гласова док је његов главни конкурент, Пруденте де Мораис, добио 97 гласова. Његов ауторитарни начин владавине, неуспјешна финансијска политика и политички сукоби у државном врху довели су до нестабилности у земљи. Фонсека је 3. новембра 1891. године прогласио ванредно стање, распустивши Конгрес и преузевши сва политичка овлашћења. Група незадовољних је пронашла потпору међу високорангираним официрима морнарице, који су запријетили грађанским ратом. Фонсека је бива присиљен на оставку; то је учинио 23. новембра, предавши положај потпредсједнику Флориану Пешотоу, опозиционом политичару, који је имао подршку конгреса.

Умро је 23. августа 1892. године у Рио де Жанеиру.[3]

Референце уреди

  1. ^ Larousse, Éditions. „Manuel Deodoro da Fonseca - LAROUSSE”. www.larousse.fr (на језику: француски). Приступљено 16. 1. 2022. 
  2. ^ „FERIADO - La proclamation de la République du Brésil”. lepetitjournal.com (на језику: француски). Приступљено 16. 1. 2022. 
  3. ^ Gr, Son Excellence le maréchal Deodoro da Fonseca Le maréchal Fonseca en 1889 1er président du BrésilEn fonction du 15 novembre 1889 au 23 novembre 1891Vice présidentAucunFloriano PeixotoPrécédé parBureau établisuccédé parFloriano PeixotoPrésident de la province de São Pedro do Rio; Sul, e do SulEn fonction du 8 mai 1886 au 9 novembre 1886MonarquePedro IIPrécédé parBaron de Lucenasuccédé parMarquis d'Abrantes Détails personnelsNé5 août 1827 Vila de Santa Maria Madalena da Lagoa do; Mansa, Empire du BrésilDécédés23 août 1892Barra; Janeiro, Rio de; paraguayenne, BrésilNationalitébrésilienParti politiqueIndépendantConjointMariana da FonsecaRécompensesOrdre de la Croix du SudSignatureService militaireAllégeance Empire du Brésil Brésil Succursale / service Armée brésilienne Marine brésilienne Des années de service1843-1892RangGeneralissimoAlmirantissimoBatailles / guerresGuerre. „Deodoro da Fonseca”. stringfixer.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г. Приступљено 16. 01. 2022. 

Спољашње везе уреди