Википедија

Дина Милетић

Дина Милетић (девојачко Чубриловић, Београд, 1990.) је српска пијанисткиња, музичка уредница и академски предавач. У организацији Културни елемент ради као пијаниста и музичка уредница, предавач је и пијаниста на предмету техника гласа на Факултету савремених уметности и балетски корепетитор у Народном позоришту у Београду.[1]

Дина Милетић
Лични подаци
Пуно имеДина Милетић
Друга именаДина Чубриловић
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Занимањепијаниста, корепетитор, професор
Породица
СупружникТадија Милетић
ДецаТеон Милетић
Рад
Активни период2007—данас
Званични веб-сајт
Cultural element profile page

Образовање уреди

Своје ниже и средње музичко образовање стекла је у МШ Мокрањац у Београду, у класама проф. Марије Тасовац и проф. Јасмине Јоксимовић. Своје школовање је наставила на Факултету музичке уметности у Београду, где је завршила основне и мастер студије у класи проф. Дејана Стошића. Паралелно је сарађивала са проф. Арбом Валдмом у чијој је класи завршила специјалистичке студије на АЛУ у Београду. Након тога усавршавање је наставила на Краљевском конзерваторијуму у Антверпену у класи код реномиране пијанисткиње Полине Лешченко. Тренутно је на докторским студијима на Универзитету уметности – студијски програм Вишемедијска уметност.[1]

Професионално усавршавање уреди

Похађала је мајсторске курсеве професора Бориса Романова, Арба Валдме, Пиета Кујкена, Дараија Нтаке, Ера Хејнонена, Антонија Романиука, Сергеја Лешченка, Полине Лешченко, Михаела Удеа и Едмунда Дејва.[2]

Каријера уреди

Поред пијанизма и музике, у биографији Дине Милетић професионално се бавила бројним уметничким пословима, организацијом, дизајном звука, режијом и другим видовима уметничког стваралаштва.

Наступала је на фестивалима у Белгији, Србији, Естонији, Хрватској и учествовала је у бројним пројектима као солиста и камерни музичар. Њене наступе преносио је Радио Београд, а као солиста свирала је са Симфонијским оркестром Уметничког ансамбла Војске Станислав Бинички. Године 2013. у својству пијанисте одржава сезону концерата у Београду и унутрашњости Србије са концертмајстором РТС-а Катарином Алексић а исте године наступа у Бечу у Аустрији на пројекту о Вилхелму Фуртвенглеру у продукцији Загребачкој плесног центра.[2] У сезони 2014/2015 била је асистент репетитора у премијерној поставци “Дон Ђованија“ у продукцији Фламанске Опере. Године 2019. започела је сарадњу са Југословенским драмским позориштем на представи "Балава",[3] а често наступа са сопраном Браниславом Подрумац у сарадњи која је започела 2014. године.[4] Исте године, током сезоне 2014/2015 сарађује са уметником Еком Ноом на буто плес пројекту "Изван метафоре сна" у Антверпену у Белгији. Након тога у истом граду настали су интернационални мултимедијални пројекти „Крај једне ере” и „Не Ја”, који су посвећени театру и филму и инспирисани Самјуелом Бекетом и Абасом Кијаростамијем.[2]

Такође од 2014. године ради у Културном елементу као пијанисткиња и музички уредник. У сарадњи са удружењем „Културни елемент“, а уз подршку Музеја града Београда, године 2016. године иницијатор је и покретач концертне сезоне класичне музике под називом "Музички сводови Београда". Концепт сезоне је подразумевао серију интердисциплинарних пројеката наменски креираних за пратеће и текуће програме Музеја града Београда. Први у низу дешавања у којима је поред продукције учествовала и као извођач пијаниста је концерт-представа "Quod Fatum" о Петру Иљичу Чајковском у продукцији Културног елемента са којом путује по Србији. Исте године ради као музички уредник и организатор концерта током манифестације „Музеј у срцу града”, оствареног у сарадњу између Културног елемента и Народног музеја у Београду.

Током 2015. 2016. и 2017. године у оквиру наредних сезона "Музички сводови Београда" а у сарадњи са редитељем Тадијом Милетићем осмишњава и остварује низ оперских и музичких представа, концерата и пројеката, преко ауторског корео музичког перформанса "Plaisir d’amour" креираног за 56. Октобарски салон,[5], представе "Амадеус" инспирисане животом Волфганга Амадеуса Моцарта у којој изводи улогу Нанерл Моцарт[6] као и перформансе "Штуке су полетеле у зору", инспирисане бомбардовањем Београда 1941. године током Другог светског рата у којој наступа као пијаниста са колегиницом Аном Спремић, као и "Црвени октобар" у оквиру обележавања стогодишњице од Октобарске револуције, где са пијанисткињама Аном Спремић и Нином Косанић у шест руку изводе серију експерименталих импровизација на постојеће теме класичне музике.[7] Члан је неколико уметничких састава, попут "Дуо Миди", као и "Триа Алконост".[8][9] Објављивала је теоријске текстове о музици међу којима се издваја "Латентна програмност (апсолутне) музике" у издању ПУЛСЕ магазина [10]

Од 2016. до 2019. године ради као пијаниста у Балетској школи Лујо Давичо, да би на позив директора балета 2019. године почела да ради у Народном позоришту у Београду као балетски корепетитор. Од 2020. године започиње педагошку каријеру као асистент на предмету техника гласа на Факултету савремених уметности.[2]

Концерти и наступи уреди

Наступала је на фестивалима у Белгији, Србији, Естонији, Хрватској и учествовала је у бројним пројектима као солиста и камерни музичар. Њене наступе преносио је Радио Београд, а као солиста свирала је са Симфонијским оркестром Уметничког ансамбла Војске Станислав Бинички.[2]

Награде уреди

  • Током школовања освајала је бројне награде на такмичењима и наступала је у многим концертним салама Београда. [1]

Приватни живот уреди

Рођена је у Београду 1990. године. Удата је за Тадију Милетића, српског оперског редитеља и драматурга са којим има сина.[13][1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Дина Милетић”. Културни елемент. Приступљено 21. 11. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Дина Милетић”. Факултет савремених уметности. Факултет савремених уметности. Приступљено 8. 9. 2023. 
  3. ^ „Дина Чубриловић”. ЈДП. Приступљено 21. 11. 2022. 
  4. ^ „Šou soprana i pijanistkinje”. Политика. Политика. 02. 12. 2013. Приступљено 21. 11. 2022. 
  5. ^ „Корео-музички перформанс Plaisir d’amour”. Октобарски салон. 1. 12. 2016. Архивирано из оригинала 6. 12. 2017. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  6. ^ „КОНЦЕРТ-ПРЕДСТАВА „АМАДЕУС“”. mgb.org.rs. Музеј града Београда. Архивирано из оригинала 21. 09. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  7. ^ А., Д. (30. 10. 2017). „Дилеме и питања Црвеног октобра”. politika.rs. Политика. Политика. Приступљено 9. 3. 2018. 
  8. ^ „ДУО МИДИ”. asrbija.com. @Srbija. Приступљено 21. 11. 2022. 
  9. ^ „Из Музеја Вука и Доситеја звуци талентованих уметника”. Политика. Политика. 30. 07. 2016. Приступљено 21. 11. 2022. 
  10. ^ „Латентна програмност (апсолутне) музике”. pulse.rs. Часопис Пулс. Приступљено 21. 11. 2022. 
  11. ^ „Доситеја – Фонд за младе таленте Републике Србије”. fondzamladetalente.rs. Фонд за младе таленте. Приступљено 21. 11. 2022. 
  12. ^ „Концерт: Дина Чубриловић, клавир”. kucakraljapetra.rs. Кућа Краља Петра. Приступљено 21. 11. 2022. 
  13. ^ Gašić, Maja (18. 07. 2018). „Tadija Miletić: Recite hvala ljudima oko vas, čak i kada samo rade svoj posao”. Glorija. Приступљено 21. 11. 2022. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дина_Милетић&oldid=27516264”