Добрила Гај-Поповић

Добрила Гај-Поповић (Свилајнац, 17. децембар 1923 – Београд, 3. април 2005) била је српска историчарка и руковоткиња средњовековних збирки Одељења нумизматике Народног музеја у Београду.

Добрила Гај-Поповић
Датум рођења(1923-12-17)17. децембар 1923.
Место рођењаСвилајнацКраљевина СХС
Датум смрти3. април 2005.(2005-04-03) (81 год.)
Место смртиБеоградСрбија и Црна Гора
ЗанимањеИсторичар

Биографија уреди

Основну школу завршила је у Београду, а потом и београдску IV женску гимназију. У Београду је, такође, у првој послератној генерацији, 1949. године, дипломирала на Филозофском факултету, на одсеку Историја уметности са археологијом. По завршетку факултета запошљава се у Народном музеју Београд, где проводи цео свој радни век, до пензионисања 1987. године. Објављивала је у часопису Numismatic Literature, у издању Америчког нумизматичког друштва из Њујорка. Била је и сарадник часописа Динар. Највећи број радова објавила је из области српске средњовековне нумизматике. Од посебног су значаја радови у којима објављује оставе из Коштунића, Куманице, Срема, Хајдучке воденице, Косова Поља и неколико остава из збирке Народног музеја у Београду. Поред овога, објављује податке о неколико значајних збирки српског средњовековног новца, и то збирке Народног музеја, Музеја примењене уметности, збирке Лукијана Мушицког, Љубе Ковачевића, Филипа Ферарија, Станислава Симоновића, Станислава Кракова и Филипа Грирсона. Обрађивала је и друге нумизматичке теме – илирски и византијски новац, медаље и плакете, а један од првих њених радова била је Библиографија др Растислава Марића, од кога је преузела Нумизматички кабинет Музеја. Поред нумизматике, бавила се и изучавањем сфрагистике, из које нам је оставила радове о печатима Стефана Немање, византијског цара Јустинијана и мађарског краља Саломона.

Библиографија уреди

  • 1964. Илирски новац – новац балајоса рисанског типа, Зборник Народног музеја, IV, Београд, 75-78.
  • 1967. Остава српског средњовековног накита и новца из села Коштунића код Чачка, Зборник Народног музеја, V, Београд, 309-316.
  • 1969. Збирка српског средњовековног новца Музеја примењене уметности у Београду (Легат Станислава Симоновића), Зборник Музеја примењене уметности 13, Београд, 41-58.
  • 1970. Остава српског средњовековног новца из збирке нумизматичког одељења Народног музеја, Зборник Народног музеја VI, Београд, 309-318.
  • 1975. Monnaie du Roi Radoslav. Ковање и ковнице античког и средњовековног новца, Народни музеј Београд, 121-132.
  • 1979. Сјај ковања – новац из збирке Народног музеја у Београду, Београд (коаутор: Бојана Борић-Брешковић).
  • 1979. Новац српског средњег века и Византије са територије Срема, Зборник Народног музеја IX-X, Београд, 355-358.
  • 1979. Печат Стефана Немање, Нумизматичар 2, Београд, 119-130.
  • 1979. Оловни печат цара Јустинијана, Нумизматичар 3, Београд, 165-168.
  • 1981. Medalje i plakete iz zbirke Narodnog muzeja i dela savremenih skulptora, Beograd, 7-88.(коаутор: Ирина Суботић)
  • 1982. Остава средњовековног новца са Хајдучке Воденице, Нумизматичар 5, Београд, 147-174.
  • 1983. Печат Стефана Страцимира, Нумизматичар 6, Београд, 131-133.
  • 1985. Новац и ковница краља Радослава, Нумизматичар 8, Београд, 102-118.
  • 1986. Српски средњовековни новац (из колекције проф. Ф. Грирсона), Нумизматичар 9, Београд, 86-102.
  • 1989. Нумизматичка Збирка Лукијана Мушицког, Манастир Шишатовац, Београд, 411-414.
  • 1989. Остава српског средњовековног новца нађена на пољу косову, Нумизматичар 12, Београд, 7-20.

Литература уреди

  • Р. Мандић, Научни рад Добриле Гај-Поповић на подручју нумизматика, Нумизматичар, 18/19, Београд 1996, 151-153.
  • Р. Мандић, Добрила Гај-Поповић (1923—2005), Нумизматичар 24/25, Београд 2005, 263.