Доминикански ред
Доминикански ред је католички религиозни ред просјачке браће, службено назван ред проповедника, а популарно прозван доминиканци по свом оснивачу Св. Доминику Гузману, који је овај ред основао 1216. ради ширења католичке вере.
Доминиканци су, прилагодивши се на изузетно демократичан начин Правилу Августина Хипонског, инсистирали на контемплацији, учењу, проповедању, подучавању и мисионарству.
Њихови водећи теолози су Тома Аквински, Алберт Велики и Екхарт. Други ред доминиканских сестара настао је ускоро после Првог реда браће. Терцијарке, чланице Трећег реда, живе у доминиканском духу, или индивидуално или у бројним активним заједницама.[1]
Звали су их и пси Господњи од игре речи у свом називу (лат. domini canis).
Доминиканци у српским земљама уреди
Недуго по оснивању реда, већ током 13. века, доминиканци су започели своју делатност и на јужнословенском просторима. У средњовековним српским земљама своје активности су интензивирали током 14. и 15. века. Утицали су на развој верских односа у средњовековној Босни, као и у српској држави Немањића, а деловали су и на северним подручјима под угарском влашћу.[2][3][4][5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Nature of the Order of the Dominican Sisters”. Catholic Encyclopedia. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Јалимам 1992, стр. 221-231.
- ^ Jalimam 1999.
- ^ Jalimam 2009.
- ^ Стојковски 2013, стр. 149-161.
Литература уреди
- Јалимам, Салих А. (1992). „Биљешка о Доминиканцима у средњовјековној Србији”. Историјски часопис. 38 (1991): 221—231.
- Jalimam, Salih (1999). Djelatnost dominikanaca u srednjovjekovnoj Bosni. Tuzla: Hamidović.
- Jalimam, Salih (2009). Dominikanci u Bosni u srednjem vijeku. Tuzla: Bosanska riječ.
- Стојковски, Борис (2013). „Августинци и доминиканци у средњовековном Срему” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 149—161.
