Доњи Михољац
Доњи Михољац је град у Републици Хрватској који административно припада Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 9.491 становника, а у самом насељу је живело 6.240 становника.[1] Блаженопочивши патријарх српски господин Павле је рођен у доњомихољачком селу Кућанци.
| Доњи Михољац | |
|---|---|
 Дворац Мајлат у Доњем Михољцу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Осјечко-барањска жупанија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001. | 6.240 |
| — густина | 40,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 45′ 42″ С; 18° 09′ 39″ И / 45.76160290119826° С; 18.16074513955331° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 154 km2 |
  Доњи Михољац Доњи Михољац на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Зоран Ковач (ХДССБ) |
| Поштански број | 31540 |
| Позивни број | +385 31 |
| Регистарска ознака | NA |
Географски положај уреди
- Географска ширина 45° 45' 71" N
- Географска дужина 18° 08' 81" Е
Доњи Михољац је смештен у самом срцу равнице, 2,5 километара ваздушне линије, односно 3,5 км цестом од центра града до граничног прелаза мађарске границе, на десној обали реке Драве.
Територијална организација уреди
До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Доњи Михољац, која се простирала на површини од 471 km2, а по истом попису на том подручју живело је 20.365 становника, распоређених у насеља. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, бивша општина Доњи Михољац подељена је на Град (градско подручје) Доњи Михољац и општине: Магаденовац, Маријанци, Подравска Мославина и Виљево.
Становништво уреди
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Доњи Михољац је имало 6.935 становника, следећег националног састава:
Историја уреди
Други светски рат уреди
Из села Чађавички Луг исељено је 300 домова из села Блање исељени су сви Срби (који нису поубијани), а из села Орашњака, Мартинаца, Дранице, Илмин Двора, Крченика, Жабњаче, Милановца и Брештановца исељено је око 650 Срба. Сва ова села налазе се у срезу Доњи Михољац.[2]
Спорт уреди
- ФК „Јединство"
Образовање уреди
- дјечји вртић "Pinocchio"
- основна школа „Аугуст Харамбашић"
- средња школа
Знаменитости уреди
Дворац грофова Мајлат и паркови који му припадају.
Референце уреди
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 3. 2017.
- ^ Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118
Литература уреди
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
