Драгутин Кузмић (Крижевци, 13. јул 188621. јануар 1958) је био аустроугарски и југословенски официр, пешадијски бригадни генерал Југословенске војске, припадник Хрватског домобранства и затим командант свих домобрана који су прешли у редове Југословенске војске у Отаџбини.

Драгутин Кузмић
Лични подаци
Датум рођења(1886-07-13)13. јул 1886.
Место рођењаКрижевци,  Аустроугарска
Датум смрти21. јануар 1958.(1958-01-21) (71 год.)
ОбразовањеПешадијска кадетска школа
Војна каријера
СлужбаАустроугарска Аустроугарска
Краљевина Југославија
Независна Држава Хрватска Независна Држава Хрватска
Влада Краљевине Југославије у егзилу
ВојскаАустроугарска Аустроугарска војска
Југословенска војска
Хрватско домобранство
Југословенска војска у Отаџбини
Родпешадија
Чин Пешадијски бригадни генерал
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Други светски рат

Биографија уреди

Први светски рат уреди

Рођен је у Крижевцима 1886. године у хрватској породици. По завршеној кадетској школи, борио се у Првом светском рату као аустроугарски војник на Италијанском фронту. Након капитулације Аустроугарске, прешао је у оружане снаге Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Други светски рат уреди

Генерал Кузмић је Априлски рат 1941. године дочекао на месту помоћника команданта Шумадијске дивизијске области са седиштем у Крагујевцу. Из заробљеништва је одмах пуштен као Хрват, након чега бива мобилисан у Хрватско домобранство (НДХ) и распоређен у Сарајево. Убрзо је ступио у контакт са истакнутим командантима Југословенске војске у Отаџбини и отпочео сарадњу.

По наређењу генерала Михаиловића, генерал Кузмић је октобра 1944. године упућен на Требаву.[1] По доласку у Врховну команду, одређен је за команданта свих домобранских јединица које пређу у редове Југословенске војске у Отаџбини. Његов син Томислав Кузмић је рат провео као припадник Треће крагујевачке бригаде Југословенске војске у Отаџбини, под командом команданта Шумадијске групе корпуса потпуковника Душана Дује Смиљанића. На подручју Босне и Херцеговине, генерал Кузмић је организовао прелазак домобрана.

Смрт уреди

Српски биографски речник у издању Матице српске, наводи да је генерал Кузмић умро 21. јануара 1958. године.[2] С друге стране, историограф и публициста Милослав Самарџић, који се деценијама бави проучавањем историје Југословенске војске у Отаџбини, тврди да је Кузмић пред крај рата заробљен и осуђен од нових комунистичких власти, након чега му се губи сваки траг.[1]

Породица уреди

Оженио се Будимком Јанковић из Књажевца 1920. године, кћерком трговца Љубе Јанковића, док се тамо налазио на служби. У браку су имали троје деце: Томислава, Злату и Лепосаву.

Референце уреди

  1. ^ а б Самарџић, Милослав. „Дражини генерали”. Српска народна одбрана. 
  2. ^ Српски биографски речник (PDF). 5. Нови Сад. стр. 40.