Дреново (Кавадарци)
Дреново (мкд. Дреново) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Дреново је насеље у оквиру општине Кавадарци.
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Кавадарци |
| Становништво | |
| — (2002) | 648 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 25′ 10″ С; 21° 53′ 24″ И / 41.4194° С; 21.89° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 320 m |
  Дреново Дреново на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1430 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KA |
Географија уреди
Дреново је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 14 km западно.
Насеље Дреново се налази у историјској области Рајец, која обухвата брда и планине између Тиквешке долине на истоку и висоравни Пелагоније на западу. Западно од насеља уздиже се планина Козјак, а североисточно планина Клепа. Насеље је положено на приближно 320 метара надморске висине.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
Историја уреди
Дреновски манастир уреди
Код села се налази Дреновски манастир настао у 14. веку. Налазио се под једном стеном села Дренова. Изнад јужних врата стојао је 1932. године натпис: "Цар Стеван Првовенчани по смрти Николе и Марка". Касније га је обновио цар Урош и од тада се сматрао царском задужбином. У празничне дане се цару Урошу редовно служе три службе. По народном предању Дреновски манастир је настао у исто време када и Полошки манастир, и да га је градио Милутин. Вредни пажње у манастирској цркви су изграђени стубови и престони сто од графитног камена. Манастир је под Турцима потпуно осиромашио, јер су они сву манастирску земљу продали насељеницима у Дреновцу.[1]
Становништво уреди
Дреново је према последњем попису из 2002. године имало 648 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%). Почетком 20. века 80% становништва били су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Референце уреди
- ^ "Правда", Београд 29. јун 1932. године
Извори уреди
Спољашње везе уреди
- www.Kavadarci.gov.mk Званична страница општине Кавадарци Архивирано на сајту Wayback Machine (28. новембар 2021)