Дубравка Стојановић
Дубравка Стојановић (Београд, 15. фебруар 1963) је југословенска и српска историчарка и универзитетска професорка.
| Дубравкa Стојановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Дубравка Стојановић |
| Датум рођења | 15. фебруар 1963. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
| Образовање | Универзитет у Београду |
Биографија уреди
Рођена је у Београду 1963, а детињство и младост је провела у Шибенику, у Јадрији одакле потиче хрватска породица Барбача по мајчиној линији.[1] Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1987. године.[2] На истом одељењу магистрирала је 1992. године са темом „Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912−1918". Радила је у Институту за новију историју Србије.[3] Докторирала је 2001. године, на истом одељењу, са темом „Европски демократски узори код српске политичке и интелектуалне елите 1903−1914". Од те године ради као доцент на Одељењу за историју, катедра за Општу савремену историју. Изабрана је у звање ванредног професора 2008. године а од 2016. је у статусу редовног професора.[4]
Учествовала је на многим научним скуповима у земљи и иностранству. Са Миланом Ристовићем и Мирославом Јовановићем уређује Годишњак за друштвену историју. Била је чланица редакција зборника „Србија у модернизацијским процесима 20. века“ (1994), „Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века“ (1996) и „Србија у модернизацијским процесима. Улога елита“ (2003). Била је координатор курсева на Женским и Мировним студијама, као и у Алтернативној образовној мрежи. Бави се питањем демократије у Србији и на Балкану крајем 19. и почетком 20. века, интерпретацијама историје у новим српским уџбеницима (потпредседница је Балканског комитета за образовање у области историје), друштвеном историјом, процесима модернизације, историјом жена у Србији.[5][6]
За књигу Србија и демократија: 1903−1914 добила је Награду града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2003. годину. Године 2011. Центар за мир и развој демократије доделио јој је Награду за мир, за мировни ангажман започет 1993. године, током рата на простору бивше Југославије.[7] Године 2012. добила је награду "Освајање слободе" коју додељује Фонд "Маја Маршићевић Тасић“.[8]
Слободан Антонић је критиковао њене научне закључке везане за улогу српских квислиншких снага током Холокауста у окупираној Србији. Он сматра да закључци Дубравке Стојановић спадају у домен историјског ревизионизма.[9]
Током 2020. залагала се против тога да улица у Земуну буде именована по атентатору усташког поглавника, Благоју Јововићу, због чега је била мета критика дела јавности.[10][11]
Стојановићева је коментарисале протесте појединаца због умањивања броја страдалих Срба током геноцида у ДСР односно логору Јасеновац те истицања да је реално говорити о 100 или 120 хиљада убијених људи. Она је тим поводом казала да онај коме је мало, може да додаје.[12]
Објављује текстове за Пешчаник.[13]
Одабрана дела уреди
- Искушавање начела. Српска социјалдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918, Београд, 1994.
- Србија и демократија 1904—1914, Београд, 2003.
- Калдрма и асфалт. Урбанизација и европеизација Београда 1890—1914, Београд, 2008.
- Уље на води. Огледи из историје садашњости Србије, Београд, 2010.
- Нога у вратима. Прилози за политичку биографију Библиотеке XX век, Београд, 2011.
- Иза завесе: Огледи из друштвене историје Србије 1890-1914, Београд 2013.
- Рађање глобалног света 1880–2015, Београд, 2015.[14]
- Populism the Serbian Way, Пешчаник, Београд, 2017.[15]
Референце уреди
- ^ "Полушибенчанка Дубравка Стојановић на ФАЛИШ-у". Šibenik News
- ^ „Проф. др Дубравка Стојановић - Токови Историје”. tokovi.istorije.rs. Приступљено 2021-11-11.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „„Balkan ima sindrom Petra Pana – strah od odrastanja“ | DW | 22.11.2020”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 2021-11-11.
- ^ „YU Historija... ::: Dobro dosli ... Autori”. yuhistorija.com. Приступљено 2021-11-11.
- ^ Udruženje za društvenu istoriju Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2014), Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ Lupiga. „INTERVJU – DUBRAVKA STOJANOVIĆ: „Drže nas zaleđene u stanju mržnje koja nam ne dozvoljava da krenemo dalje“”. Lupiga (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-11.
- ^ Дубравки Стојановић уручена Награда за мир : Вести култура и забава : ПОЛИТИКА, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ B92 - Vesti - Dubravki Stojanović uručena nagrada, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ „S. Antonić: Kad revizionisti brane istoriju - Novi Standard”. Нови Стандард (на језику: српски). 2020-06-23. Приступљено 2021-03-06.
- ^ „Stojanović: Opasno je kada Beograd staje iza vrednosti koje demonstrira Vesić”. N1 (на језику: српски). 2020-07-30. Приступљено 2021-11-11.
- ^ „Istoričari se podelili oko atentatora na Pavelića - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-07-30CEST14:34:49+02:00. Приступљено 2021-11-11. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Убијање историје”. Печат - Лист слободне Србије (на језику: српски). 2021-11-04. Приступљено 2021-11-11.
- ^ „Dubravka Stojanović”. Peščanik (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-11.
- ^ Udruženje za društvenu istoriju Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014), Приступљено 13. 10. 2015.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Populism the Serbian Way :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-11.
Спољашње везе уреди
- Био-библиографија Дубравке Стојановић Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2011) на сајту Удружења за друштвену историју
- Текстови Дубравке Стојановић на сајту „Пешчаника”
- Између калдрме и асфалта „Политика”, 30. јун 2008.
- Страх од Европе „Е-новине", 29. мај 2008.
- Дубравки Стојановић уручена Награда за мир „Политика“, 2. децембар 2011.
- Сами смо криви што смо на губитничкој страни историје „Блиц“, 4. децембар 2011.
- Сто година се готово ништа није променило „НИН“, 3. јануар 2013.
- Завера елита против Србије 2. јул 2015.
