Дузлук је насељено мјесто у Славонији. Припада граду Ораховици, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Дузлук
Манастир Ораховица
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
ГрадОраховица
ОбластСлавонија
Становништво
 — 2011.Пад 163
Географске карактеристике
Координате45° 30′ 55″ С; 17° 51′ 53″ И / 45.51529057222932° С; 17.86471575580548° И / 45.51529057222932; 17.86471575580548
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина259 m
Дузлук на карти Хрватске
Дузлук
Дузлук
Дузлук на карти Хрватске
Дузлук на карти Вировитичко-подравске жупаније
Дузлук
Дузлук
Дузлук на карти Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број33515 Ораховица
Позивни број+385 33

Географија уреди

Дузлук се налази 2 км југозападно од варошице Ораховице.

Историја уреди

Дузлук је некад био турско место, окружено шумом.[1] Сама реч је турски назив за равницу, пољану[2] То је и стари народни израз за пут.[3] Уместо Турака су ту Срби остали у већини. Најближе је село са северозападне стране, манастиру Ораховици, који се назива и "Дозлук". У селу није било православне цркве, а верници су одлазили у седиште парохије у Ораховицу, где је храм посвеђен Малој Госпојини.[4] Црквене потребе је задовољавао један од ораховачких калуђера јеромонаха.

Године 1866. Дузлук је насеље у котару Нашице, жупанији Вировитици, и општини Ораховици, у којем има 50 кућа са 392 становника. Од којих је 247 православаца.[5] Деценију касније, број кућа је износио 52 са 446 житеља. Сеоски атар се пружао на 2862 кј земље.[6]

Становништво уреди

Према попису становништва из 2011. године, Дузлук је имао 163 становника.[7]

Националност[8] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 147 134 183 232
Хрвати 62 38 49 56
Југословени 11 62
остали и непознато 22 7 10 4
Укупно 242 241 242 292
Демографија[8]
Година Становника
1961. 292
1971. 242
1981. 241
1991. 242
2001. 201
2011. 163

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године. насељено место Дузлук је имало 242 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
147 60,74%
Хрвати
  
62 25,61%
Југословени
  
11 4,54%
Мађари
  
3 1,23%
Црногорци
  
3 1,23%
Муслимани
  
1 0,41%
неопредељени
  
9 3,71%
непознато
  
6 2,47%
укупно: 242

Референце уреди

  1. ^ Милоје М. Савић: "Наша индустрија, занати и трговина", Београд 1933.
  2. ^ "Речник српскохрватског књижевног језика", Београд 1968.
  3. ^ "Матица", Нови Сад 1870.
  4. ^ "Шематизам источно-православне Српске патријаршије по подацима из 1924. године", Београд 1925.
  5. ^ Vinko Sabljar: "Miestopisni riečnik kraljevinah Dalmacije Hervatske i Slavonije", 1866.
  6. ^ "A magyar korona országainak helységnévtára: Az Orsz. Magyar Kir ...", Budapest 1877.
  7. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013. 
  8. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди