Европски тимски шампионати у шаху

Идеја о игрању европских тимских турнира се родила 1950. године. Шах се комерцијализовао кроз године и осетила се потреба да се испуни празнина између олимпијских циклуса са неким другим тимским такмичењем. Турнири су се играли кроз квалификационе групе где су победници играли финале.

Европска премијера је била 1957. године у Бечу. Играло се у четири квалификационе групе а победници су играли у финалу. Мађарска није учествовала. СССР је био победник иако је изгубио од Југославије, последњег такмичарског дана, резултатом 4 : 6. Број нација које учествуј је проширен на шест, на другом турниру СССР је одбранио титулу испред Југославије која је поразила Мађарску са 8 : 2 у последњем колу у борби за сребрну медаљу. 1965. СССР побеђује по трећи пут, а Југославија осваја сребрну медаљу.

Мушки тим Србије однео је победу на издању такмичења 2023. године, које је било организовано у Будви.^[1]^[2]

Тимски победници (мушкарци) уреди

№	Град домаћин	Година	I	II	III	Бр. табли	Бр. тимова	Бр. играча	Бр. партија
1.	Беч Аустрија	1957.	Совјетски Савез	Југославија	Чехословачка	10	4	47	120
2.	Оберхаузен, Немачка	1961.	Совјетски Савез	Југославија	Мађарска	10	6	72	300
3.	Хамбург, Немачка	1965.	Совјетски Савез	Југославија	Мађарска	10	6	71	300
4.	Капфенберг, Аустрија	1970.	Совјетски Савез	Мађарска	Источна Немачка	10	8	96	280
5.	Бат, Енглеска	1973.	Совјетски Савез	Југославија	Мађарска	8	8	80	224
6.	Москва, Совјетски Савез	1977.	Совјетски Савез	Мађарска	Југославија	8	8	80	224
7.	Скара, Шведска	1980.	Совјетски Савез	Мађарска	Енглеска	8	8	80	224
8.	Пловдив, Бугарска	1983.	Совјетски Савез	Југославија	Мађарска	8	8	80	224
9.	Хаифа, Израел	1989.	Совјетски Савез	Југославија	Немачка	6	28	216	756
10.	Дебрецин, Мађарска	1992.	Русија	Украјина	Енглеска	4	41	204	720
11.	Пула, Хрватска	1997.	Енглеска	Русија	Јерменија	4	34	169	612
12.	Батуми, Грузија	1999.	Јерменија	Мађарска	Немачка	4	36	174	648
13.	Леон, Шпанија	2001.	Холандија	Француска	Немачка	4	25	169	612
14.	Пловдив, Бугарска	2003.	Русија	Израел	Грузија	4	37	182	648
15.	Гетеборг, Шведска	2005.	Холандија	Израел	Француска	4	40	196	720
16.	Хераклио, Грчка	2007.	Русија	Јерменија	Азербејџан	4	40
17.	Нови Сад, Србија	2009.	Азербејџан	Русија	Украјина	4
18.	Порто Карас, Грчка	2011.	Немачка	Азербејџан	Мађарска	4
19.	Варшава, Пољска	2013.	Азербејџан	Француска	Русија	4
20.	Рејкјавик, Исланд	2015.	Русија	Јерменија	Мађарска	4
21.	Крит, Грчка	2017.	Азербејџан	Русија	Украјина	4
22.	Батуми, Грузија	2019.	Русија	Украјина	Енглеска	4
23.	Чатеж об Сави, Словенија	2021.	Украјина	Француска	Пољска	4
24.	Будва, Црна Гора	2023.	Србија	Немачка	Јерменија	4

Тимски победници (жене) уреди

№	Град домаћин	Година	I	II	III	Бр. табли	Бр. тимова	Бр. играча	Бр. партија
1.	Дебрецин, Мађарска	1992.	Украјина	Грузија	Азербејџан	2	38	112	326
2.	Пула, Хрватска	1997.	Грузија	Румунија	Енглеска	2	30	89	270
3.	Батуми, Грузија	1999.	Словенија	Југославија	Румунија	2	36	103	324
4.	Леон, Шпанија	2001.	Француска	Молдавија	Енглеска	2	32	91	2888
5.	Пловдив, Бугарска	2003.	Јерменија	Мађарска	Русија	2	31	88	270
6.	Гетеборг, Швајцарска	2005.	Пољска	Грузија	Русија	4	26	128	466
7.	Хераклио, Грчка	2007.	Русија	Пољска	Јерменија

Укупни победници уреди

Мушкарци

Жене

Спољашње везе уреди

^ Ringier. „Šah i drama? Naravno da može: Srbija postala prvak Evrope!”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2023-11-21.
^ „Chess-Results Server Chess-results.com - European Team Chess Championship 2023 - Women”. chess-results.com. Приступљено 2023-11-21.

[1] Ringier. „Šah i drama? Naravno da može: Srbija postala prvak Evrope!”. Sportal (на језику: српски). Приступљено 2023-11-21.

[2] „Chess-Results Server Chess-results.com - European Team Chess Championship 2023 - Women”. chess-results.com. Приступљено 2023-11-21.

[1]

[2]