Елизабета од Аустрије, краљица Француске
Елизабета од Аустрије (Беч, 5. јул 1554 — Беч, 22. јануар 1592) је била супруга Шарла IX Валоа и била је краљица Француске од 1570. године до 1574. године. Била је кћерка Максимилијана II, цара Светог римског царства и Марије Хабзбуршке.[1][2]
| Елизабета од Аустрије, краљица Француске | |
|---|---|
_Portrait_d%27Elisabeth_d%27Autriche_-_Fran%C3%A7ois_Clouet_-_Mus%C3%A9e_des_Beaux-Arts_d%27Agen.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. јул 1554. |
| Место рођења | Беч, |
| Датум смрти | 22. јануар 1592. (37 год.) |
| Место смрти | Беч, |
| Породица | |
| Супружник | Шарл IX Валоа |
| Потомство | Елизабет Валоа |
| Родитељи | Максимилијан II, цар Светог римског царства Марија Хабзбуршка |
| Династија | Династија Хабзбург |
| Краљица Француске | |
| Период | 26. новембар 1570 – 30. мај 1574 |
| Наследник | Лујза од Лорене |
Рани живот уреди
Елизабета је била пето дете и друга ћерка од шеснаесторо деце својих родитеља, од којих је осморо преживело детињство.
Током детињства живела је у граду, у Хофбург палати са старијом сестром Аном и млађим братом Матијом. Имали су привилегован и повучен живот и одгајани су у духу римокатоличких обичаја. Елизабетину браћу је подучавао фламански писац и дипломата Ожје Гилен, а касније им се придружила и Елизабета.
1559. године је почео да се уговара брак између Елизабете и Шарл IX, војводе од Орлеана, али француска понуда је тек озбиљније разматрана 1569. године након неуспелих брачних планова са Фредериком II Данским и Себастијаном I од Португалије. Катарина Медичи, мајка војводе од Орлеана је у почетку преферирала Елизабетину старију сестру Ану, али је она у међувремену изабрана за жену шпанског краља Филипа II.[3] Катарина пристаје потом и на брак са Елизабетом, пошто је у том тренутку Француској био потребан брак са краљицом која је католичке вере како би се изборила против протестантске партије и хугенота и како би учврстила савез између куће Хабзбурга и француске круне.
Краљица Француске уреди
Елизабета се први пут венчала преко пуномоћника 22. октобра 1570. године у катедрали у Шпајеру, а њен ујак, надвојвода Фердинанд II заступао је Шарла.
После вишедневних прослава Елизабета је напустила Аустрију 4. новембра у пратњи немачких дипломата, укључујући и надбискупа Трира и упутила се у Француску. Због лошег времена по доласку у Француску и обилних киша, које су путеве чиниле непроходним донета је одлука да се званично венчање обави у малом пограничном месту Мезијер у Шампањи. Француски краљ и надвојвоткиња Елизабета су се званично венчали 26. новембра 1570. године, а церемонију венчања је обавио кардинал Чарлс де Бурбон.[4] Венчање је прослављено уз обиље луксуза, упркос тешком финаксијском стању Француске у том периоду. Венчаница нове краљице је према историјским записима била од сребрног платна са бисерима, а њена тијара је била посута бисерима, смарагдима, дијамантима, сафирима и рубинима.
Почетком 1571. године је немачко-француски савез још једном прослављен гозбама у престоници, пошто је венчање одржано далеко од Париза, тад је 25. марта Елизабета крунисана као краљица Француске од стране надбискупа Пемса у базилици Сен Дени.
Нова краљица није учествовала у државним пословима које је препустила мужу и његовој мајци.
Елизабета је била шокирана раскалашном начину живота француског двора, у односу на средину где је она одрасла, па се искључила из јавног живота и посветила се читању и добротворним радом, а наставила је и да иде на мису два пута дневно и била је запрепашћена колико мало поштовања према религији показују дворјани. Иако се снажно противила протестантизму и хугенотима у Француској била је ужаснута кад је примила вест о масакру хиљада протестаната на дан Светог Вартоломеја 24. августа 1572. године познатог под називом Вартоломејска ноћ. Два месеца касније, 27. октобра Елизабета је родила своје прво и једино дете, ћерку, у палати Лувр. Дете је добило име по својој баки, царици Марији Хабзбуршкој и енглеској краљици Елизабети I, које су јој биле куме.
У време рођења његовог детета, здравље ментално и физичко краља Шарла се све више погоршавало, за време његове болести Елизабета му је пружала подршку и молила се за њега, али је ипак преминуо од туберколозе 30. маја 1574. године. Након жалости од 40 дана отац је позвао Елизабету да се брати у Беч. Недуго након тога њен отац Максимилијан је предложио нови брак за њу, овог пута са братом и наследником њеног покојног мужа, француским краљем Анријем III, међутин она је то одлучно одбила, као и сам краљ Анри.
Нови краљ Анри је Елизабети да жупанију Ла Марк и добила је титулу војвоткиње од Берија 1577. године, а Елизабета је 28. августа 1575. године последњи пут посетила своју трогодишњу ћерку у Амбоазу, а касније је напустила Париз.
Каснији живот и смрт уреди
Елизабета је после повратка у Аустрију прво живела у резиденцији у Шталбургу, где је и одрасла. 12. октобра 1576. године јој умире отац Максимилијан, а на месту цара Светог римског царства га наслеђује њен брат Рудолф II.
2. априла 1578. године је обавештена да је умрла њена петоипогодишња ћерка Мери Елизабет.
Почетком 1580. године Елизабета је купила земљу у близини Шталбурга и основала самостан, касније познат као Краљичин манастир где је пружала помоћ сиромашнима, а финансирала је и рестаурацију капеле Свих Светих у Праву која је уништена у пожару 1541. године.
Елизабта је умрла 22. јануара 1592. године од плеуритиса и сахрањена је испод једноставне мермерне плоче у цркви свог самостана, а касније су њени остаци пренети у крипту катедрале Светог Стефана у Бечу.[5]
Породично стабло уреди
| 16. Максимилијан I Хабзбуршки (=24) | ||||||||||||||||
| 8. Филип I од Кастиље (=12) | ||||||||||||||||
| 17. Марија од Бургундије (=25) | ||||||||||||||||
| 4. Фердинанд I, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 18. Фернандо II од Арагона (=26, 30) | ||||||||||||||||
| 9. Хуана од Кастиље (=13) | ||||||||||||||||
| 19. Изабела I од Кастиље (=27, 31) | ||||||||||||||||
| 2. Максимилијан II, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 20. Казимир IV | ||||||||||||||||
| 10. Владислав II Јагелонац Млађи | ||||||||||||||||
| 21. Елизабета Хабзбуршка | ||||||||||||||||
| 5. Ана од Чешке и Угарске | ||||||||||||||||
| 22. Гастон II од Фоа, гроф Кандала | ||||||||||||||||
| 11. Ана од Фоа-Кандала | ||||||||||||||||
| 23. Катарина од Фоа | ||||||||||||||||
| 1. Елизабета од Аустрије | ||||||||||||||||
| 24. Максимилијан I Хабзбуршки (=16) | ||||||||||||||||
| 12. Филип I од Кастиље (=8) | ||||||||||||||||
| 25. Марија од Бургундије (=17) | ||||||||||||||||
| 6. Карло V, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
| 26. Фернандо II од Арагона (=18, 30) | ||||||||||||||||
| 13. Хуана од Кастиље (=9) | ||||||||||||||||
| 27. Изабела I од Кастиље (=19, 31) | ||||||||||||||||
| 3. Марија Хабзбуршка | ||||||||||||||||
| 28. Фердинанд од Визеуа | ||||||||||||||||
| 14. Мануел I Португалски | ||||||||||||||||
| 29. Беатрис од Португала | ||||||||||||||||
| 7. Изабела од Португала | ||||||||||||||||
| 30. Фернандо II од Арагона (=18, 26) | ||||||||||||||||
| 15. Марија од Арагона и Кастиље | ||||||||||||||||
| 31. Изабела I од Кастиље (=19, 27) | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ „The Life of Elisabeth of Austria, Queen Consort of France”. History of Yesterday. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Elisabeth of Austria, Queen of France”. The British Museum. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Elisabeth of Austria”.
- ^ „History”.
- ^ „European Royal History”.
