Википедија

Ембраер

Ембраер (енгл. Embraer, пун назив на порт. Empresa Brasileira de Aeronáutica S.A.) је компанија за производњу авиона из Бразила. Бразилска влада је основана компанију 1969. године, а она је приватизована 1994. Компанија производи комерцијалне, војне, корпорацијске и пољопривредне авионе. Ембраер је један од три највећа бразилска извозника (од 1999. до 2001. и највећи). Међу произвођачима авиона, Ембраер је четврти по бројности радне снаге (иза Боинга, Ербаса и Бомбардијеа) и трећи по годишњим испорукама путничких авиона (иза Боинга и Ербаса).[5]

Ембраер
ТипСосиедад Анонима
ИндустријаВаздухопловство, одбрана
Основана19. август 1969. год.; пре 54 године (1969-08-19)
ОснивачОзирес Силва
ПодручјаШиром света
Кључни људиФранциско Гомез Нето (председник & CEO)
Мауро Керн (подпредседник)
Џексон Шнајдер (подпредседник)
Хозе Филипо (подпредседник)[1][2]
Производ(и)Пословни, комерцијални и војни авиони. Делови за авионе. Системи мисије за ваздушне и земаљске операције
ПриходРаст US$ 4,2 милијарди (2021)[3]
Нето зарадаРаст US$ 43,5 милијарди (2021)[3]
Запослених15.427 (2021)[4]
ФилијалаEmbraer Defense & Security
Embraer Commercial Aviation
Embraer Executive Jets
ПодружницеNeiva, OGMA, Eve Air Mobility, Atech, Bradar, SAVIS
Вебсајтembraer.com
Ембраер ЕРЈ 145 Бритиш ервејза

Седиште компаније је у Сао Жозе дош Кампошу у савезној држави Сао Паоло, где се налазе и главни производни капацитети, као и инжењерско и дизајн средиште. Ембраер има и производну халу у Гавиао Пеишоту (Сао Пауло), где се израђују важне компоненте и спроводе пробни летови. Писта овог погона је најдужа у Латинској Америци. Ембраер такође има и комерцијална и средишта за одржавање у Сједињеним Државама, као и комерцијалне испоставе у Француској, Сингапуру и Кини.

Дана 30. септембра 2005, Ембраер је имао 17.046 запослених, укључујући и запослене у недавној преузетој ОГМА у Португалији, и чврсте наруџбе у износу од 9,9 милијарди америчких долара.

Дана 3. маја 2005. компанија је објавила планове да уведе два нова модела авиона, Феном 100 и 300, на тржиште пословне авијације, који ће употпуњавати понуду авиона Легаси 600 средње величине у лаганом и супер-лаганом тржишном одељку. 2. маја 2006. најавили су и планове за комерцијализацију пословне верзије авиона Е-190, названог Лајниџ 1000, са првим испорукама средином 2008.

Ембраер је јавна компанија чијим деоницама се тргује на главној бразилској берзи Бовеспа под симболом EMBR3[6], као и на Њујоршкој деоничкој берзи на којој се котирају кроз америчке депозитарне потврде под симболом ERJ[7]. Приход компаније у 2005. години био је 3,68 милијарде америчких долара; председник и главни извршни директор је Маурисио Ботељо.

Историја уреди

У жељи да развије домаћу индустрију авиона, бразилска влада под Естадо Ново Жетулио Варгаса направила је неколико инвестиција у ваздухопловну индустрију током 1940-их и 1950-их.[8] Међутим, тек 1969. године, након доласка на власт војне хунте у бразилском државном удару 1964. године, Empresa Brasileira de Aeronáutica (Ембраер) је створена као корпорација у државном власништву.[9] Њен први председник, Озирес Силва, био је именован од стране владе, а компанија је у почетку производила само турбоелисни путнички авион, Ембраер ЕМБ 110 Бандеиранте.[10]

Рани раст уреди

Бразилска влада је допринела раном расту Ембраера тако што је обезбедила уговоре о производњи.[11] Компанија је продавала искључиво на домаћем тржишту до 1975. године.

Док су војни авиони чинили већину Ембраерових производа током 1970-их и раних 1980-их, укључујући Ембраер АТ-26 Ксаванте и Ембраер ЕМБ 312 Тукано, компанија је дебитовала као регионални авиопревозник, са Ембраер ЕМБ 120 Брасилија, 1985. године.[12] Усмерен на извозно тржиште, овај авион је био први у низу веома успешних малих и регионалних авиона.[13]

Пиперс са лиценцом уреди

Године 1974, компанија је почела да производи лаке авионе Пајпер по лиценци.[14] Пајпер је прво саставио комплете за склапање у својој фабрици у САД за Ембраер да их састави и пласира на тржиште у Бразилу и Латинској Америци. До 1978. године већина делова и компоненти је набављена локално.[14] Између 1974. и 2000. године, Ембраер је произвео скоро 2.500 Пајпера по лиценци.[14]

Приватизација уреди

Настао из плана бразилске владе и пошто је био под државном управом,[8] Ембраер је на крају започео процес приватизације 1992. заједно са другим државним компанијама, као што су Телебрас и Вале. Приватизација је била кључна политика економски либералне PRN владе Фернанда Колора, изабраног на председничким изборима 1989. године.[15]

Ембраер је продат приватним инвеститорима 7. децембра 1994.[9][16] што му је помогло да избегне надолазећи банкрот.[8] Бразилска влада је задржала интерес кроз поседовање златних акција, које јој омогућавају право вета.[13]

Проширење линије производа: војне, регионалне и извршне уреди

Средином 1990-их, компанија је наставила са линијом производа фокусираном на мале комерцијалне авионе у односу на војне авионе који су раније чинили већину њене производње.[8] Убрзо се проширила на производњу већих регионалних авиона у распону од 70–110 седишта и мањих пословних авиона.[13]

До маја 2019. године, Ембраер је разматрао развој нове породице турбоелисних регионалних авиона у распону од 50–70 седишта, употпуњавајући Е-Јет Е2, како би ослободио инжењерске ресурсе.[17][18] Он се такмичио са старијим ATR и Dash 8 дизајном за летове од 1,5 до 2 сата преко 500—700 nmi (930—1.300 km).[19] У августу 2021. Ембраер је објавио нову конфигурацију са тишим моторима постављеним на крми за авион од 70-90 седишта, са Е-Јет попречним пресеком, са циљем лансирања 2022. и уласка у сервис 2027/2028.[20]

Пословни џетови уреди

На сајму у Фарнбороу 2000. Ембраер је лансирао Легаси 600, варијанту пословног авиона Ембраер регионални џет. Године 2002, створена је посебна подружница, Ембраер пословни џетови, пошто је Легаси уведен у употребу. Године 2005, Феном 100 је први пут замишљен као ваздушни такси сличан Еклипси 500, који се такмичи са Цесном и Хокер Бичкрафтом. Представљен је 2008. године и основа је већег Фенома 300. Летелице Легаси 450 и Легаси 500 средње величине су заједнички развијене као нови дизајни, док је Лајниџ 1000 ВИП верзија Е190. У 2016, Ембраер је испоручио свој 1.000-ти пословни млазњак и имао тржишни удео од 17% по запремини, иако му је недостајао велики кабински млазњак ултра дугог домета.[21] У октобру 2018. Ембраер је најавио два нова пословна авиона — Притор 500 у категорији кабина средње величине — и Притор 600 у категорији супер средње величине.[22]

Војни транспорт уреди

Ембраер је 19. априла 2007. објавио да разматра производњу двомлазног војног транспорта. Радови су почели у мају 2009. уз финансирање Бразилских ваздухопловних снага.[23] Корејос, бразилска поштанска служба, показала је интересовање за куповину овог авиона.[24][25] Користећи већи део технологије развијене за Ембраер 190, Ц-390 би носио до 23 тоне терета[26] и имао би за циљ да замени теретне авионе из доба Хладног рата.[27]

Док чврсте поруџбине за транспортер КЦ-390 који тек требало да се произведе у јесен 2010. године још нису биле дате,[23] Аргентина је затражила шест примерака, а неколико других јужноамеричких земаља је такође изразило интересовање.[28][29]

Предложено заједничко улагање Боинг-Ембраер уреди

Главни чланак: Заједничко улагање Боинг-Ембраер

Дана 5. јула 2018, најављено је заједничко улагање са Боингом у којем ће Боинг бити власник 80% Ембраеровог одељења за комерцијалну авијацију.[30] Ово је виђено као реакција на Ербасово стицање већине у конкурентској серији Бомбардиер ЦС 16. октобра 2017. године.[31] Према плану за 2018. Ембраер би задржао свој извршни и одбрамбени бизнис.[32]

Боинг је 23. маја 2019. објавио да ће резултујућа дивизија бити позната као Боинг Бразил – Комершал, избацивши име Ембраер, али још није одлучио да ли ће авиони бити преименовани у Боинг моделе.[33] Боинг (49%) и Ембраер (51%) најавили су 18. новембра 2019. заједничко предузеће за промоцију и развој нових тржишта за тактички транспортни авион Ц-390 Миленијум, под називом Боинг Ембраер – Дифенс, који ће радити након приспећа регулаторних одобрења и уговорних услови.[34]

У априлу 2020, Боеинг је отказао куповину Ембраерових комерцијалних операција након што је био финансијски погођен ваздушном кризом изазваном пандемијом КОВИД-19 и приземљењем 737 MAX.[35][36][37]

У новембру 2020, Ембраер је објавио да је његов губитак за трећи квартал године 121 милион долара због пандемије КОВИД-19 и ограничења путовања.[38]

STOUT лаки војни транспортни авион уреди

У децембру 2019. Ембраер и Бразилско ваздухопловство су се бавили развојем лаког војног транспортног авиона.[39] Услужни транспорт са кратким полетањем (STOUT) би заменио своје 64 ЕМБ-110 Бандеиранте (просечна старост 38,3 године) и 19 ЕМБ-120 Брасилија (просечна старост 26,5 година) сличних димензија.[39]

Авиони уреди

Путнички:

Војни:

Војни-транспортни:

Пољопривредни:

Референце уреди

  1. ^ „Corporate governance”. Embraer. Архивирано из оригинала 06. 05. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2014. 
  2. ^ „Botelho resigns as chairman of Embraer”. Flightglobal. Приступљено 15. 1. 2012. 
  3. ^ а б „2021 Earnings Results”. Embraer. 10. 3. 2022. Приступљено 19. 6. 2022. [мртва веза]
  4. ^ „2021 Employees and Results” (на језику: португалски). Embraer. 9. 3. 2022. Архивирано из оригинала 19. 06. 2022. г. Приступљено 19. 6. 2022. 
  5. ^ „Embraer vê clientes mais dispostos à compra de aviões”. Exame Magazine. 2010-10-10. Архивирано из оригинала 28. 07. 2011. г. Приступљено 8. 2. 2014. 
  6. ^ „EMBR3”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2007. г. Приступљено 14. 07. 2006. 
  7. ^ „ERJ”. Архивирано из оригинала 11. 03. 2007. г. Приступљено 14. 07. 2006. 
  8. ^ а б в г Territorial Reviews, Madrid, ES: OECD, 2007, стр. 156—57, 264, ISBN 978-92-64-03848-6 
  9. ^ а б „Timeline”, Historical Center (official site), BR: Embraer [мртва веза].
  10. ^ „Ozires Silva” (на језику: португалски). Época Negócios. 28. 1. 2014. Приступљено 24. 10. 2014. 
  11. ^ „History”, Historical Center (official site), BR: Embraer, Архивирано из оригинала 2017-04-28. г., Приступљено 2012-12-26 .
  12. ^ The Embraer EMB120 Brasilia, Air liners .
  13. ^ а б в Monks, Robert AG; Minow, Nell (2008), Corporate Governance, John Wiley & Sons, стр. 356—59 
  14. ^ а б в „EMB 710 Carioca”, Aircraft History, BR: Embraer History Center .
  15. ^ Eckhouse, John (12. 1. 1991), „Brazil on Road Peddling State-Owned Enterprises”, The San Francisco Chronicle (final изд.), San Francisco, CA, US, стр. B.1 .
  16. ^ Anuatti-Neto, Francisco; Barossi-Filho, Milton; Carvalho, Antonio Gledson de; Macedo, Roberto (јун 2005). „Os efeitos da privatização sobre o desempenho econômico e financeiro das empresas privatizadas” [The effects of privatization on the economic and financial performance of privatized companies]. Revista Brasileira de Economia (на језику: португалски). 59 (2). doi:10.1590/S0034-71402005000200001  . 
  17. ^ Hemmerdinger, Jon (14. 11. 2019). „Embraer still eyeing development of turboprop family”. Flightglobal. 
  18. ^ „No new turboprop from Embraer for now”. Leeham News and Analysis. 27. 5. 2019. 
  19. ^ Jon Hemmerdinger (29. 10. 2020). „Embraer tweets picture of conceptual turboprop, hints at potential design”. Flightglobal. 
  20. ^ Jon Hemmerdinger (13. 8. 2021). „Embraer tweaks turboprop concept to have aft-mounted engines”. Flightglobal. 
  21. ^ „EBACE: Embraer caps 16-year run with 1,000th delivery”. Flightglobal. 17. 5. 2016. 
  22. ^ „Embraer Praetor 500/600 Make Public Debut at NBAA 2018”. Aviation Today. 2018-10-17. 
  23. ^ а б „Portugal interested in Brazilian military cargo plane”, Monitoring European, BBC, 1. 2. 2010 .
  24. ^ „Costa confirma projeto dos Correios com cargueiro C-390”, Monitor Mercantil, 28. 8. 2007, Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г., Приступљено 15. 10. 2007 .
  25. ^ „Brazilian postal service may order Embraer C-390 freighters”, Flight global, 4. 9. 2007, Приступљено 15. 10. 2007 .
  26. ^ „Defense Systems”. Embraer. Архивирано из оригинала 2013-04-24. г. Приступљено 2013-03-21. 
  27. ^ Embraer has military transport aircraft under study (PDF), Embraer, Архивирано из оригинала (PDF) 2009-03-20. г., Приступљено 2009-03-20 .
  28. ^ Argentina to buy 6 military transport jets from Brazil's Embraer, Madrid: EFE News Service, 30. 10. 2010 .
  29. ^ „Defense Watch”, Defense Daily, Potomac, 247 (47), 7. 9. 2010 .
  30. ^ „Boeing and Embraer to Establish Strategic Aerospace Partnership to Accelerate Global Aerospace Growth” (Саопштење). Boeing. 5. 7. 2018. 
  31. ^ „Boeing Is in Talks for Combination With Regional-Jet Maker Embraer”. Bloomberg. 21. 12. 2017. 
  32. ^ Hemmerdinger, Jon (11. 10. 2018). „Embraer-Boeing agreement lays out terms of proposed joint venture”. Flightglobal. 
  33. ^ Rochabrun, Marcelo (23. 5. 2019). „Boeing drops Embraer name from Brazil commercial jet division”. Reuters (на језику: енглески). 
  34. ^ „Boeing Embraer – Defense Joint Venture to Develop New Markets for the C-390 Millennium” (Саопштење). Boeing. 18. 11. 2019. 
  35. ^ „Pressões políticas e Covid-19 fazem Boeing desistir da compra da Embraer”. Veja (на језику: португалски). Приступљено 25. 4. 2020. 
  36. ^ „Boeing rescinde acordo de compra da área da aviação comercial da Embraer”. G1 (на језику: португалски). Приступљено 25. 4. 2020. 
  37. ^ „Boeing walks away from Embraer tie-up”. Flight global. 
  38. ^ Reuters Staff (2020-11-10). „Brazil's Embraer posts $121 million loss on coronavirus travel disruptions”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-10. 
  39. ^ а б Garrett Reim (17. 11. 2020). „Embraer shows images of new hybrid-electric short-takeoff transport”. Flightglobal. 

Литература уреди

  • Michael Mecham (23. 4. 2012). „Brazil's A&D Industry Centers Around Embraer”. Aviation Week. Архивирано из оригинала 2. 5. 2012. г. 

Спољашње везе уреди

 
Ембраер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ембраер&oldid=27550835”