Ерленмајерове боце
Ерленмајерове боце или ерленмајерове тиквице или ерленмајери (нем. Еrlenmeyerkolben) су лабораторијске боце посебне конусне изведбе које спадају у лабораторијско посуђе. Изумио их је њемачки хемичар Рихард Август Карл Емил Ерленмајер 1860. године и по њему су добиле име.[1][2][3][4][5][6]
Изглед и примјена уреди
Изумитељ је овим боцама дао конусни облик који смањује горњу излазну површину па тако и испарења при загријању супстанце, волуметријској титрацији и др. На тај начин је смањен губитак супстанце при хемјским реакцијама. Користе за припрему раствора, чување и мерење супстанци, извођење хемијских реакција или осталих процеса, као што су мешање, загревање, хлађење, растварање, таложење, кључање или анализа. Не смију се загријавати на отвореном пламену.[2][3][7]
Израда уреди
Ерленмајерове боце су углавном направљене од стакла (данас углавном боросиликатног стакла) али су понекад направљене и од пластике: поликарбонати, полиетилентерефталати (кополиестер ПЕТГ), полиметил пентени, полипропилени или политетрафлуоретилени (ПТФЕ). Запремине ових боца се крећу од 25-5000 мл. Широка уста Ерленмајерове боце су раније биле познате као „мајмунска уста“.[2]
Галерија уреди
-
Ерленмајерова боца, оригинални цртеж -
Разне ерленмајерове боце -
Ерленмајерова боца од 500 мл -
Ерленмајерова боца од 50 мл, узак врат -
Ерленмајерова боца од 50 мл, широк врат
Референце уреди
- ^ Brockhaus ABC Chemie, VEB F. A. Brockhaus Verlag Leipzig 1965, S. 702−703.
- ^ а б в Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
- ^ а б Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967.
- ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
- ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација.
- ^ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
- ^ Herausgegeben von Arthur Stähler et al, Veith & Co., Leipzig 1913, S. 99
Спољашње везе уреди
- Ерленмајер Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2013)