Пашалук
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Пашалук (тур. paşalik), такође ејалат (отур. ایالت), или беглербеглук, је у Османском царству, највећа управно-територијамна јединица, чији је главар, паша (беглербег) био подређен директно Порти, а добијао је често титулу везира. Великом административном реформом 1864. године ејалете замењују вилајети.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5d/Central_europe_1683.png/300px-Central_europe_1683.png)
Пашалуци су се делили на санџаке, којима су управљали бегови. Наше земље под турском влашћу припадале су до почетка XVI века Румелијском пашалуку са седиштем у Софији.
Након великих освајања у Угарској основан је 1541. Будимски пашалук, после заузећа Баната Темишварски пашалук, 1580. Босански пашалук. Крајем века формиран је пашалук у Јегру (Егер), а почетком 17. века са седиштем у Кањижи (Nagykanizsa), којима су припадали и неки наши крајеви.
Македонски санџаци (солунски, охридски, скопски, ћустендилски) те вучитрнски санџак остали су и даље у Румелијском пашалуку, санџаци Крушевац, Смедерево, Зворник, Срем (Митровица), Пожега и Бечкерек припали су средином 16. века Будимпештанском пашалуку. Бечкерек је убрзо припао Темишварском пашалику, а неки други делови те територије ушли су 1580. у састав новонасталог Босанског пашалука, најјачег на нашем подручју.
Почетком 17. века Подравина (Пожега и Валпово) припала је Канишком пашалуку, док је Крушевачки санџак ушао је у састав Румелијског, а Бачка Јегерског пашалука.
У доба свог највећег територијалног обима (16-17. век) Турска је имала 28 пашалука.
Списак пашалука у Европи (1363-1867)
уреди- Архипелашки пашалук
- Босански пашалук (1463-1851)
- Будимски пашалук
- Великоварадински пашалук
- Видински пашалук
- Јањински пашалук
- Јегарски пашалук
- Једренски пашалук
- Кањишки пашалук
- Кефски пашалук
- Критски пашалук
- Морејски пашалук
- Нишки пашалук (1846-1864)
- Подолијски пашалук
- Румелијски пашалук
- Силистрански пашалук
- Солунски пашалук
- Темишварски пашалук
- Ујварски пашалук
- Херцеговачки пашалук (1833-1851)
Види још
уредиЛитераура
уреди- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
- Шулетић, Небојша (2008). „Беглербеглук”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 81.