Жива(I) хлорид је неоргански метални хлорид који се забележава формулом Hg2Cl2. Такође је знан као минерал каломел. Отрован је додуше мање од других хлорида. Настаје при редукцији живиних(II) једињења у води.[4][5]

Жива(I) хлорид
Називи
IUPAC назив
Дижива дихлорид
Други називи
Каломел
Живин(I) хлорид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.266
EC број 233-307-5
RTECS OV8750000
UN број 3077 keshav
  • InChI=1S/2ClH.2Hg/h2*1H;;/q;;2*+1/p-2 ДаY
    Кључ: ZOMNIUBKTOKEHS-UHFFFAOYSA-L ДаY
  • Cl[Hg][Hg]Cl
Својства
Hg2Cl2
Моларна маса 472,09 g/mol
Агрегатно стање Бела чврста материја
Густина 7,150 g/cm3
Тачка топљења 525 °C (трострука тачка)
Тачка кључања 383 °C (сублимира)
0,2 mg/100 mL
Растворљивост нераствориљив у етанолу, етрима
Индекс рефракције (nD) 1,973
Опасности
(Xn)
(N)
R-ознаке R22, R36/37/38, R50/53
S-ознаке (S2), S13, S24/25, S46, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
3
0
Тачка паљења незапаљив
Термохемија
196 J·mol−1·K−1[3]
Сродна једињења
Други анјони
Жива(I) флуорид
Жива(I) бромид
Жива(I) јодид
Други катјони
Жива(II) хлорид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  4. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  5. ^ Skoog, Douglas A., F. James Holler and Timothy A. Nieman (1998). Principles of Instrumental Analysis (5th изд.). Saunders College Pub. стр. 253–271. ISBN 978-0-03-002078-0. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди