Жива(II) бромид је неоргански метални бромид који се забележава формулом HgBr2. Као жива(II) хлорид изузетно је отрован.

Жива(II) бромид
Mercury(II) bromide
Називи
IUPAC назив
Жива(II) бромид
Други називи
Живин(II) бромид
Идентификација
ECHA InfoCard 100.029.245
RTECS OV7415000
Својства
HgBr2
Моларна маса 360,41 g/mol
Агрегатно стање бела чврста материја
Густина 6,03 g/cm³, чврста материја
Тачка топљења 237 °C (459 °F; 510 K)
Тачка кључања 322 °C (612 °F; 595 K)
растворив
Растворљивост веома растворив у етарима
Структура
Геометрија молекула ромбична
Опасности
(T+)
(N)
R-ознаке R26/27/28, R33, R50/53
S-ознаке (S1/2), S13, S28, S45, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
3
0
Тачка паљења незапаљив
Сродна једињења
Други анјони
Жива(II) флуорид
Жива(II) хлорид
Жива(II) јодид
Други катјони
Цинк бромид
Кадијум бромид
Жива(I) бромид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ово једињење припремамо када Калијум бромид додамо раствору живиних соли и то кристализирамо. Такође се може добити мешањем жива(II) нитрата и натријум бромида или растварања жива(II) оксида у бромоводоничној киселини.

Реакције уреди

Жива(II) бромид се користи као реагент у Конигс–Норовој реакцији, којом се формира гликозидна веза на угљеним хидратима.[3][4]

Он се такође користи за тестирање присуства арсеника.[5] Арсеник у узорку се прво конвертује у гас арсин третманом са водоником. Арсин реагује са жива(II) бромидом:[6]

AsH3 + 3HgBr2 → As(HgBr)3 + 3HBr

Бели жива(II) бромид прелази у жути, смеђи или црни, ако је арсеник присутан у узорку.[7]

Жива(II) бромид бурно реагује са елементарним индијумом на високим температура[8] и, кад је изложен калијуму, може да формира на шок сензитивне експлозивне смеше.[9]

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Horton, Derek (2004). Advances in Carbohydrate Chemistry and Biochemistry. Amsterdam: Elseveir Academic Press. стр. 76. ISBN 978-0-12-007259-0. Приступљено 29. 5. 2008. 
  4. ^ Stick Robert V. (2001). Carbohydrates: The Sweet Molecules of Life. San Diego: Academic Press. стр. 125. ISBN 978-0-12-670960-5. Приступљено 29. 5. 2008. 
  5. ^ Pederson Ole (2006). Pharmaceutical Chemical Analysis. Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 107. ISBN 978-0-8493-1978-5. Приступљено 29. 5. 2008. 
  6. ^ Odegaard Nancy; Sadongei Alyce (2005). Old Poisons, New Problems. Rowman Altamira. стр. 58. ISBN 978-0-7591-0515-7. Приступљено 29. 5. 2008. 
  7. ^ Townsend Timothy G.; Solo-Gabriele Helena (2006). Environmental Impacts of Treated Wood. Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 339. ISBN 978-0-8493-6495-2. Приступљено 29. 5. 2008. 
  8. ^ Bretherick L.; Urben P. G.; Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. стр. 110. ISBN 978-0-7506-3605-6. Приступљено 29. 5. 2008. 
  9. ^ Bretherick L.; Urben P. G.; Pitt Martin John (1999). Bretherick's Handbook of Reactive Chemical Hazards. Elseveir Academic Press. стр. 1276. ISBN 978-0-7506-3605-6. Приступљено 29. 5. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди