Живојин Влајнић (Београд, 7. март 1901Београд, 5. март 1992.) био је српски и југословенски сликар.

Живојин Влајнић
Лични подаци
Датум рођења(1901-03-07)7. март 1901.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти5. март 1992.(1992-03-05) (90 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Породица
СупружникАделина Бакотић
Уметнички рад
ПравацИмпресионизам
Постмодернизам

Биографија уреди

Живојин Влајнић је своје уметничко школовање започео у Уметничкој школи у Београду (1921—1924), а студије наставио у Паризу (1925—1926). У београдски ликовни живот укључио се 1933, када је излагао на пролећним и јесењим изложбама у павиљону „Цвијета Зузорић".[1]

Између два рата припадао је групи лево оријентисаних уметника, активно учествовао у раду групе „Живот", те излагао на Салону независних (1936). Био је симпатизер комуниста којe је често скривао у свом стану у улици Ивана Милутиновића у Београду, укључујући и Тита који је код њега боравио неколико дана у мају 1940.[2] Одмах по избијању II светског рата Влајнић се прикључио НОП-у.[1]

У поратном периоду радио је као самостални уметник у Београду и учествовао на колективним изложбама (Београд, Загреб, Љубљана), али и ван граница земље (Москва, Петроград, Праг, Братислава, Варшава, Краков, Будимпешта). Сматран импресионистом од својих савременика,[3] почео је да слика пределe, мртве природе и фигуралне композиције све више у постмодернистичком маниру. Најзначајнија платна насликао је у Београду, Македонији и Словенији. Међу значајним добијеним признањима јесте Политикина награда на VI Јесењој изложби београдских уметника (1933). Његове слике налазе се данас у београдским музејима и галеријама, као и у приватним колекцијама у земљи и иностранству.[1]

Дело уреди

  • Уметнички павиљон на Калемегдану, 1928
  • Под Шар планином, 1935/1936
  • Пејзаж из Словеније, око 1947
  • Капетан-Мишино здање
  • Предео са белим путем

Референце уреди

  1. ^ а б в Рајчевић, У. „ВЛАЈНИЋ, Живојин”. Српска енциклопедија. Приступљено 17. април 2024. 
  2. ^ Broz Tito, Josip (1984). Sabrana djela, Том 16. Komunist. стр. 373. 
  3. ^ Protić, Miodrag B. (1964). Savremenici: likovne kritike i eseji, Том 2. Nolit. стр. 7, 139, 142. 

Литература уреди

  • M. Б. Протић, Савременици, II, Бг 1964
  • Л. Трифуновић, Српско сликарство 1900--1950, Бг 1973
  • Добитници Политикине награде, Бг 1979