Жиролики црви

Enteropneusta
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Hemichordata
Класа:	Enteropneusta
фамилије
	Harrimaniidae; Protoglossidae; Ptychoderidae; Saxipendiidae; Spengelidae; Torquaratoridae;

Жиролики црви (Enteropneusta) су црволике животиња из филума полухордата. Живе солитарно ријући по дну приобалног дела мора или укопавајући се у јаме. Тело име је издужено и његов предњи део (рилица) подсећа на жир по чему су и добили назив. Величина тела им обично износи неколико центиметара мада има врста које достижу и 2,5 m. Највећи број врста из типа полухордата припада овој групи (класи) животиња.

Телесни региони уреди

Тело им је подељено на три региона:

рилицу (proboscis);
огрлицу (кратко задебљање око врата) на чијој се вентралној страни налазе уста;
труп који је спљоштен и на њему се налази два низа шкржних прореза.

На леђњој страни ждрела образује се шупља евагинација, стомохорда, која се пружа ка напред улазећи у рилицу. Слична је нотохорди код хордата од које се разликује по томе што нема потпорну улогу и што је у вези са цревом.

Целом је добро развијен и налази се у свим телесним регионима и то тако што је у огрлици и трупу паран, док је у рилици непаран због развића мишића.

Унутрашња грађа уреди

Црево и органи за излучивање уреди

Црево почиње устима која се настављају на ждрело и може се поделити на:

шкржни део
јетрени део.

Шкржни део обухвата ждрело које има двоструку функцију:

респираторну јер се преко шкржних прореза обавља размена гасова и вода излази у спољашњу средину;
транспортује хранљиве материје ка цреву.

Јетрени део црева је богато снабдевен израштајима са жлезданом функцијом и завршава се аналним отвором на задњем крају трупа.

Органи за излучивање су у виду канала: једног у рилици и два у огрлици, преко којих је целом у вези са спољашњом средином.

Крвни систем уреди

Отвореног је типа са правилном циркулацијом хемолимфе.

Састоји се од:

леђног крвог суда у коме се хемолимфа креће према напред;
трбушног крвног суда у коме је кретање хемолимфе ка назад;
попречних судова који у пределу огрлице спајају леђни и трбушни суд;
централна лакуна која представља проширење леђног суда у пределу рилице;
срце у виду контрактилног мешка.

Нервни систем и чула уреди

Састоји се од:

дорзалног (леђног) нервног стабла које је јаче развијено и у пределу рилице је цевасто (као код хордата);
вентралног (трбушног) нервног стабла;
попречних комисура које у области рилице спајају дорзално и вентрално стабло.

Чула не постоје осим што се у епителу налазе фоторецепторне ћелије.

Полни систем уреди

Полни систем је смештен у средњем делу трупа бочно од црева и састоји се од:

гонада
канала преко којих гонаде комуницирају са спољашњом средином.

Одвојених су полова, а развиће се одвија метаморфозом преко ларве торнарије која је слична ларви бодљокожаца.

Литература уреди

Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.