Википедија

Житиште

село у Србији

Житиште је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобанатском округу. Према попису из 2022. било је 2.550 становника.

Житиште
Центар насеља Житиште
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2022.2.550
 — густина59/km2
Географске карактеристике
Координате45° 29′ 00″ С; 20° 33′ 06″ И / 45.48345° С; 20.55163° И / 45.48345; 20.55163
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 m
Површина48,5 km2
Житиште на карти Србије
Житиште
Житиште
Житиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23210
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Називи уреди

Старији назив насеља је био Бегеј Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положај уреди

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази државни пут IБ реда 12, Зрењанин — Темишвар.

Историја уреди

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Јурат" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

Када је 1797. године пописан православни клир у "Сенту Ђурађу" су била четири православна свештеника Србина. Пароси, поп Јован Христифоровић (рукоп. 1749), поп Алексеј Соколовић (1767), поп Рафаил Соколовић (1790) и капелан поп Спиридон Христифоровић (1794).[2]

После Првог светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После Другог светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Бегеј Свети Ђурађ, које је те године промењено у Житиште.

Демографија уреди

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.163
1953. 3.326
1961. 3.078
1971. 2.921
1981. 3.060
1991. 3.074 3.033
2002. 3.242 3.325
2011. 2.903
Етнички састав према попису из 2011.[4]‍
Срби
  
 2.511 86,49%
Роми
  
 175 6,03%
Мађари
  
 58 1,99%
Румуни
  
 24 0,82%
Горанци
  
 12 0,44%
Хрвати
  
 6 0,20%
Албанци
  
 5 0,17%
Црногорци
  
 5 0,17%
Немци
  
 4 0,13%
Бугари
  
 2 0,07%
Југословени
  
 1 0,3%
Македонци
  
 1 0,03%
Словаци
  
 1 0,03%
остали
  
 1 0,03%
Регионална припадност
  
 16 0,55%
неизјашњени
  
 71 2,44%
непознато
  
 9 0,31%
укупно: 2.903


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 2
  
  
 1
80+ 13
  
  
 27
75—79 21
  
  
 55
70—74 63
  
  
 91
65—69 78
  
  
 105
60—64 83
  
  
 100
55—59 90
  
  
 89
50—54 117
  
  
 143
45—49 136
  
  
 130
40—44 128
  
  
 105
35—39 116
  
  
 114
30—34 109
  
  
 112
25—29 124
  
  
 89
20—24 130
  
  
 127
15—19 106
  
  
 112
10—14 105
  
  
 91
5—9 84
  
  
 100
0—4 79
  
  
 67
Просек : 37,4 40,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 742 825 850 870 957 1.021 1.084
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 205 246 208 278 97 36 8 3 2 1 2,99
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.316 430 800 39 47 0
Женски 1.400 294 792 258 54 2
УКУПНО 2.716 724 1.592 297 101 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 631 116 2 5 238
Женски 468 44 0 0 164
УКУПНО 1.099 160 2 5 402
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 40 34 49 20 15
Женски 25 3 84 5 5
УКУПНО 65 37 133 25 20
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 71 9 11
Женски 8 3 36 45 34
УКУПНО 9 6 107 54 45
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 12 0 0 5
Женски 11 0 0 1
УКУПНО 23 0 0 6

Галерија уреди

  •  
    Православна црква
  •  
    Зграда општине Житиште
  •  
    Споменик Рокију Балбои

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Житиште&oldid=27431770”