Западноевропска унија

Западноевропска унија (енгл. Western European Union (WEU), франц. Union de l'Europe occidentale (UEO)) је европска одбрамбрена и сигурносна организација основана Бриселским споразумом из 1948. године о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком НАТО пакта и Европске уније.[1][2][3][4][5]

Западноевропска унија
Western European Union
Union de l'Europe Occidentale
Застава

Чланство:10 чланица
5 посматрача
6 придружених чланица
7 придружених партнера
Историја
 — Оснивање Бриселски споразум (17. марта 1948)
 — Укидање Лисабонски споразум (17. марта 2010)

Надлежности Западноевропске уније, ступањем на снагу Лисабонског споразума прелазе на ЕУ. Уговор о ЗЕУ је укинут у марту 2010. године, а она у потпуности престаје са радом до јула 2011. године.[6]

Бриселски споразум уреди

Бриселски споразум је потписан од стране Уједињеног Краљевства, Француске, Белгије, Луксембурга и Холандије 17. марта 1948. Споразум је обухватао заједничку одбрамбену стратегију, као и екомоско-културну сарадњу. 1954. примљене су и Западна Немачка и Италија. Циљ организације је:

  • да пружи помоћ међу чланицама у случају агресије
  • да промовише заједништво Европе

Покренути су потези око делимичног спајања Западноевропске уније у Заједничку спољну и инострану агенцију Европске уније:

  • 20. новембра 1999, Хавијер Солана, високи представник Заједничке иностране и сигурносне агенције ЕУа, је такође постављен за генералног секретара Западноевропске уније. На челу је обе организације са овлашћењима да овлашћена ЗЕУ пребаци Европској унији.
  • Петерсберски задатак који је донела ЗЕУ 1992. године, а који је ступио на снагу 1997. на самиту у Амстердаму ЕУа, који је постао основа за Инострану и сигурносну агенцију Европске уније, који је имао задатак заједничке политике око хуманитарних акција, заједничка борба у случају криза, као и за мирнодобне акције.
  • Институт за безбедносне студије Европске уније (The European Union Institute for Security Studies - EUISS) и Сателитског центра Европске уније (European Union Satellite Centre - EUSC) су заједно настале од делова ЗЕУ, од Институт за безбедносне студије Западноевропске уније и Сателитског центра Западноевропске уније.

Наводно пуно стапање се требало десити 2000. године, али од 2004. године ЗЕУ и даље постоји. 21. јуна 2001, Хавијер Солана је изјавио да нема разлога зашто би постојећи статус земаља које учествују у ЗЕУ мењати.

Председништво уреди

Западноевропска унија има ротирајуће председништво на шест месеци. Земља која је председавајућа Европском унијом је такође председавајућа и Западноевропске уније. Када држава која није чланица Западноевропске уније постане председавајуча ЕУом, тада претходна земља која је чланица обе организације наставља обављати функцију председника. Од 1. јула 2005. председавајућа је Уједињено Краљевство, пошто је од 1. јануара 2006. председавајућа Аустрија, као и Финска од 1. јула 2006, која исто није пуна чланица уније.

Еурофор уреди

Еурофор [1] је борбена јединица Западноевропског савеза која је постала борбена у јуну 1998. године.

На савету министара уније 15. маја 1995. у Лисабону. Делегација ЕУРОФОРа је настала од земаља Француске, Италије, Шпаније и Португалије.

Чланство уреди

Земље чланице:

Све земње су чланице Европске уније и НАТО савеза. Ово су једине чланице које има пуноправно право гласа.

Земље посматрачи: Државе Европске уније, али не и НАТО савеза. 1

1 Данска је изузетак. Према Мастрихтски споразумом, 1992, Данска је потписала да неће учествовати у војним и сигурносним акцијама Европске уније. Због свог чланства у обе организације добила је место посматрача.

Придружене чланице:

Државе чланице НАТО савеза, али не и Европске уније, од тада Пољска, Мађарска и Чешка су постале чланице Европске уније)

Придружене партнерске земље: Државе који пре нису биле чланице ниједне организације, а које су од 2004 чланице НАТО савеза, као и Европске уније (сем Румуније и Бугарске чије се чланство у ЕУ очекује 2007)

Референце уреди

  1. ^ Hansard extract Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) 18 February 1957
  2. ^ Duke, Simon (2000). The elusive quest for European security: from EDC to CFSP. Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan. стр. 13—14. ISBN 978-0-312-22402-8. 
  3. ^ „Did you know that Europe already had a defensive military alliance prior to NATO?”. Allied Command Operations (ACO). NATO. 2010. Архивирано из оригинала 21. 09. 2015. г. Приступљено 08. 8. 2010. 
  4. ^ Kaplan, Lawrence S. (2007). NATO 1948: the birth of the transatlantic Alliance. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. стр. 139—165. ISBN 978-0-7425-3917-4. Приступљено 08. 8. 2010. 
  5. ^ „Brussels Treaty Organisation (Resolution)”. Hansard. London: House of Commons of the United Kingdom. 565. 18. 2. 1957. cc19-20W. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2010. 
  6. ^ Statement of the Presidency of the Permanent Council of the WEU on behalf of the High Contracting Parties to the Modified Brussels Treaty – Belgium, France, Germany, Greece, Italy, Luxembourg, The Netherlands, Portugal, Spain and the United Kingdom Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2017), WEU 31 March 2010

Литература уреди

Спољашње везе уреди