Звоначка река
Звоначка река или Блаташница је најзначанија притока реке Јерме у Србији.[1]
| Звоначка река | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 15,88 km |
| Басен | 76,12 km2 |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Ушће | Јерма |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
Географске одлике уреди
Звоначка река је по дужини тока од 15,88 km и по површини слива од 76,12 km² трећа је најзначајнија притока Јерме. Образује се од Нашушковске и Ракитске реке које се састају код села Звонце. Нашушковска река је дужа саставница - 11,56 km, док је Ракитска река мања и дугачка 9,5 km. Од Звонца до ушћа у Јерму Звоначка река дугачка је 4,32 km.[2]
Слив уреди
Слив Звоначке реке има изразити амфитеатралан облик. Уоквирен је високим развођима са свих страна, до самог ушћа. Просечна висина слива је велика и износи 1.025 метара, густина речне мреже је такође велика – 2,09 km/km², речне долине су дубоке, а падови речног корита изразити. Због „округластог“ облика и коефицијент пуноће слива је велики и износи 0,41, тако да падавине брзо доспевају до речног корита.[2]
Бројни токови у сливу Звоначке реке одликују јаружастим долинама, а при јачим кишама носе обиље наносе.. Због ових наноса Звоначку реку локално становништво често назива и Блаташницом.[3]
На ушћу у Јерму, Звоначка река образује велику плавину. Урвина је 1972. године преградила долину Ветренске реке, десне притоке Звоначке реке при чему је формирано Ветренско (Звоначко) језеро.[4]
Вегетација уреди
Иако је највећи део слива Звоначке реке покривен шумом често, то није права храстова шума, већ шума типа шикаре.[2]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Станковић Стеван С. (1997): Географија Понишавља. Српско географско друштво, Београд
- ^ а б в Звоначка река У: Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 139.
- ^ Костадинов С. (2003): Ерозија у сливу Јерме. Ерозија - стручно-информативни билтен, Београд
- ^ Костић М. (1965): Звоначка бања – прилог туристичко-геофрафском проучавању. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, Књ. 20, Београд
Литература уреди
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
- Живковић Н. (2009): Просечни годишњи и сезонски отицаји река у Србији. Географски факултет, Београд